Žetva ratarskih kultura se uskoro završava, uskoro počinje i jesenja setva, a Veselinović kaže da je najmanje gubitaka pretrpeo suncokret, a najviše gubitaka soja, čiji prenosi ne prelaze dve tone po hektaru, što je nedovoljno da se pokrije uloženo.
“Šteta od suše će uticati na povećanje cena poljoprivrednih proizvoda, a to je rezultat propuštene šanse koju mi već decenijama imamo u poljoprivredi usled malog navodnjavanja i činjenice da je u velikoj meri promenjena klima”, rekao je Veselinović za RTS.
Stručnjaci procenjuju ukupan gubitak prinosa od 10 do 15 odsto, a u tu procenu ulazi i rod kukuruza i repe.
“Seme je jako skupo, očekujemo pomoć države od 17.000 dinara po hektaru i da kod banaka možemo uzeti beskamatne kredite za repromaterijal pa da tako probamo da našu cenu koštanja proizvoda smanjimo”, rekao je poljoprivrednik iz Omoljice Vladimir Lazarov.
Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Rajić rekao je da su gubici poljoprivrednika mogli da budu pokriveni povećanim subvencijama, ali i da je već došlo do povećanja cena repromaterijala.
“Kad uzmete novac koji treba da vratite, drugačije se odnosite prema njemu – vodite računa gde ga ulažete, a kad dobijete onako, što bi naš narod rekao, živ novac, onda i ne baš”, objasnio je Rajić.
On je istakao da je resorno ministarstvo za ovu godinu opredelilo negde oko 1,3 milijardi dinara za subvencionisane kredite, što znači da se u proizvodnju “upumpava” oko šest do sedam milijardi dinara.
Rajić je istakao da mnogi ekonomisti smatraju da su subvencije u investicije korisnije od direktnih davanja u poljoprivredu i da se to često čuje i prilikom rasprave o predstojećem agrarnom budžetu čije se mere još kreiraju.