Blic preporučuje
Oni će se baviti temom “Kako nova Evropska politička zajednica može pomoći Evropskoj uniji i njenim susedima da ojačaju bezbednosni pejzaž kontinenta usred širih geopolitičkih promena?”
Kako je predsednik istakao na svom instagram profilu, njegove obaveze počinju već od 15 časova danas.
Vučić će boraviti do 19. u Davosu, gde će imati brojne bilateralne susrete sa svetskim zvaničnicima, a predviđeni su i sastanci sa predstavnicima međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i vodećih globalnih kompanija, koji učestvuju na Svetskom ekonomskom forumu, saopstila je pres služba predsednika.
U švajcarskom Davosu, uručenjem nagrada “Kristal” brojnim ličnostima iz kulture, otvoren je 53. Svetski ekonomski forum.
Sana Marin, premijerka Finske, kaže da je zabrinuta zbog nivoa duga nekih evropskih suseda.
Ona sada učestvuje u razgovoru u Davosu i objašnjava da je sada zaista zabrinuta za situaciju u Evropi.
Neke zemlje zbog toga imaju mnogo dugova i mnogo troškova, kaže ona, ističući da je Finska „u sredini“ tabele kada je u pitanju nivo duga i BDP.
– To je „ozbiljna stvar za sve nas“, jer su evropske zemlje u istoj ekonomiji, a mnoge su u evrozoni – objašnjava ona.
Viši ekonomisti upozoravaju da će 2023. biti teška godina, jer centralni bankari nastavljaju da pooštravaju kamatne stope kako bi se borili protiv inflacije.
Viši ekonomisti upozoravaju da će 2023. biti teška godina, jer centralni bankari nastavljaju da pooštravaju kamatne stope kako bi se borili protiv inflacije.
Govoreći na panelu ovde, profesor finansija Raghuram Rajan sa Poslovne škole Booth Univerziteta u Čikagu upozorava da će centralne banke možda morati da pooštre politiku više nego što bi želele ove godine, da bi suzbile inflaciju.
Rajan objašnjava da centralni bankari gledaju na tržišta rada i pokušavaju da uoče neke znake zastoja, kako bi mogli da pauziraju svoje programe pooštravanja. Ali svaki put kada postoji nagoveštaj da bi mogli da pauziraju, finansijska tržišta uzleću.
Stoga neke centralne banke kažu da „ne možemo da stanemo dok ne vide jasne znake zastoja na tržištu rada“, tako da bi mogle da preteraju, strahuje se. To znači da postoji opasnost od efekta “ivice litic”e.
U ovom trenutku, centralni bankari će verovatno otići malo dalje nego što bi želeli, jer ne mogu da vide uticaj onoga što su do sada uradili, objašnjava Rajan.
– Tržišta se klade ne samo na pauzu, već i na smanjenje ove godine – to je previše optimistično – tvrdi on.
– Cene kuća, kaže on, mogu početi da padaju kada ljudi počnu da gube posao i budu primorani da padaju – tvrdi Rajan.
On takođe upozorava da slabije kompanije nisu bile u stanju da izguraju svoje dugove, pa bi mogle da zadese probleme zbog rasta troškova zaduživanja.
Gilles Moec, glavni ekonomista grupe AKSA, kaže da ove godine očekuje „veoma plitku“ recesiju.
On objašnjava da je 2022. svetska ekonomija pretrpela ogroman udar inflacije, ali su kompanije uspele da te troškove prebace na potrošače. Ove godine će to biti teže, pa će smanjenje troškova postati prioritet mnogih kompanija.
On takođe upozorava da se kompanije suočavaju sa skokom troškova zaduživanja kada refinansiraju – to će, kao i smanjena sposobnost potrošača da progutaju rast cena, pritisnuti kompanije ove godine.
Nela Ričardson, glavni ekonomista u ADP-u, objašnjava da su tržišta rada bila otporna na veću inflaciju i kamatne stope.
Ona predviđa da će plate ostati relativno čvrste, ali možda neće pratiti inflaciju (što znači pad realnih plata).
Trka je, kaže ona, da li će prvo biti umerene plate ili inflacija.
U SAD i mnogim naprednim ekonomijama, to je mrtva vrućina, nerešeno. Ali druge zemlje, radnici će izgubiti, upozorava Ričardson.
Raghuram Rajan takođe očekuje oporavak Kine ove godine, možda već od marta ili aprila.
Kineske porodice su i dalje nesklone riziku, objašnjava on, ali će doći do povećanja potražnje.
To će pomoći oporavku – pitanje je koliko će to biti inflatorno. Ali iako bi to moglo da bude „mešovita vreća“ u smislu pritisaka na cene, to će podstaći svetsku ekonomsku potražnju.
O globalnim pitanjima, Liu He kaže da se svetska ekonomija mora otvoriti
Kina se i dalje protivi unilateralizmu, kaže on, i raduje se saradnji sa drugim zemljama na unapređenju globalne saradnje.
On se dotiče inflacije, upozoravajući da mere koje neke zemlje preduzimaju u borbi protiv inflacije (tj. porasta kamatnih stopa) znače da rizikuju „povećanje, recesiju, petlju oporavka“.
Više pažnje treba posvetiti riziku od prelivanja efekata povećanja stopa od strane naprednih ekonomija na tržišta u razvoju i tržišta u razvoju, kaže on.
I on kaže da mora postojati globalni odgovor na klimatske promene, dodajući da je većina zemalja veoma svesna potrebe za zajedničkim akcijama.
Upitan o pandemijskoj situaciji otkako je Peking ukinuo ograničenja, vicepremijer kaže da je Kina prešla zarazu ljudi i da se ljudi vraćaju normalnom životu.
– Situacija sa kovidom u Kini „stabilna“ – rekao je Liu He u Davosu.
Glumac Idris Elba i njegova supruga Sabrina dobili su nagradu “Kristal” na otvaranju Svetskog ekonomskog foruma, a nagrade im je uručio suosnivač Hilde Švab, za njihovu posvecenost rešavanju problema bezbednosti hrane, klimatskih promena i očuvanja životne sredine, prenosi AP.
Priznanje su dobili i sopran Rene Fleming i umetnica Maja Lin, a Leonardo Dikaprio, Šarliz Teron i Sidni Poatje su među onima koji su ranije dobili ovo priznanje.
Liu He: Rast Kine će se vratiti u normalan trend, ako budemo radili dovoljno naporno
Sledeći na sceni u Davosu je kineski vicepremijer Liu He.
Liu počinje podsećanjem publike da je kineski BDP prošle godine porastao za 3 odsto (kao što pokazuje današnji ekonomski izveštaj).
Liu kaže da je fokus Kine 2023. na proširenju domaće tražnje, održavanju neometanih industrijskih i lanaca snabdevanja, podržavanju zdravog razvoja privatnog sektora, produbljivanju reformi državnih preduzeća, privlačenju stranih investicija i ublažavanju finansijskih rizika
– Ako budemo radili dovoljno naporno, uvereni smo da će se 2023. godine kineski rast najverovatnije vratiti na svoj normalan trend – kaže on.
Liu He ističe da je u poslednjoj deceniji kineska ekonomija porasla sa 54 triliona juana na 121 milijardu juana u 2022.
Očekivani životni vek je porastao, sa 74,8 godina na 78,2 godine.
Liu kaže da je ovo poboljšanje rezultat pet prioriteta koje je postavila Kina.
Prvo, ekonomski razvoj mora biti primarni i centralni zadatak, sa ciljem „visokokvalitetnog ekonomskog razvoja“.
Drugo, uspostavljanje socijalističke tržišne ekonomije kao cilj reformi.
Tržištu se mora dozvoliti da igra svoju ulogu u alokaciji resursa, insistira on, dodajući „Nikako nije moguće ići na državno planiranu ekonomiju“.
Kina želi da promoviše fer konkurenciju, suprotstavi se monopolu i promoviše preduzetništvo, obećava on.
Treće, politike uvek moraju podržavati otvaranje ekonomije, što može biti katalizator reformi u Kini i ključni pokretač ekonomskog napretka.
– Kineska vrata u svet mogu se otvoriti samo šire – kaže Liu.
Četvrto, poštovanje vladavine prava – i vladine i tržišne aktivnosti moraju ostati u okviru zakona.
I konačno, promovisanje „razvoja vođenog inovacijama“. To znači brži rast ljudskog kapitala i povećanje produktivnosti.
Fon der Lajen obećava novi zakon i novac za pomoć evropskoj zelenoj industriji
Evropska unija će pripremiti zakon koji će olakšati život svojoj zelenoj industriji i podržati je državnom pomoći i Evropskim fondom suvereniteta kako bi sprečila da se firme presele u Sjedinjene Države, nastavlja Fon der Lajen.
Ona kaže da je plan deo industrijskog plana “EU Green Deal”, koji ima za cilj da Evropu učini domom čiste tehnologije i industrijskih inovacija u nastojanju da se postigne neto nula.
– Da bismo pomogli da se ovo desi, predložićemo novi zakon o neto nulti industriji.
– Cilj će biti fokusiranje ulaganja na strateške projekte duž čitavog lanca snabdevanja. Posebno ćemo razmotriti kako da pojednostavimo i ubrzamo izdavanje dozvola za nove proizvodne lokacije čiste tehnologije – dodala je ona.
Fon der Lajen: Razgovaramo sa SAD o zabrinutostima IRA-e
Ursula fon der Lajen se okreće zabrinutosti Evrope zbog američkog Zakona o smanjenju inflacije (IRA).
Ona kaže da zajedno evropske zemlje i Sjedinjene Države izdvajaju skoro trilion evra za ubrzanje ekonomije čiste energije
Ovo ima potencijal da masovno podstakne put ka klimatskoj neutralnosti, kaže ona.
Ali, kaže ona, „nije tajna“ da neki delovi IRA-e izazivaju brojne zabrinutosti, u vezi sa podsticajima za kompanije.
Ona kaže da Evropa radi sa SAD na ovom pitanju:
Radimo sa „našim prijateljima iz Sjedinjenih Država“ na pronalaženju rešenja, tako da komponente i automobili proizvedeni u Evropi takođe mogu imati koristi od Zakona o smanjenju inflacije, kaže ona.
Cilj je da se izbegnu restrukcije u TransAltantic trgovini i investicijama, Fon der Lajen, ali treba da obezbedimo da naši odgovarajući paketi budu „fer“.
Fon der Lajen objašnjava da bi postavljanje zajedničkih standarda omogućilo Evropi i SAD da zajednički imaju koristi od potrošnje koja se pravi.
Konkurencija i trgovina su ključ za ubrzavanje klimatske neutralnosti, kaže ona, dodajući:
– Mi Evropljani treba da postanemo bolji u negovanju naše industrije čiste tehnologije.
Švab: Svet se nalazi u periodu reglobalizacije i postaje sve međuzavisniji
Osnivač Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Klaus Švab, izjavio je da se svet nalazi u periodu reglobalizacije, da postaje međuzavisniji, ali da će, sa druge strane, biti mnogo više odnosa na osnovu poverenja.
Švab je za “Volstrit džurnal” pojasnio da će do toga doći jer svet nije u stanju da kreira potrebne norme, kao ni neophodna pravila, koja može da deli.
– Budućnost sveta mogla bi da bude neka vrsta “pačvork” koalicija koje su zasnovane na poverenju – ocenio je Švab.
On je ocanio da globalni sistem ide u višegodišnji period transformacije, kao i da je kriza u kojoj se svet nalazi, manje kriza u uobičajenom smislu, a više transformacija “našeg globalnog sistema”.
– Ako uzmemo ekonomsku stranu, rekao bih da cemo proći kroz veoma težak period transformacije od tri, četiri, pet godina. A snage iza ovoga? Naravno, rat u Ukrajini. A i da rešimo rat, to ce biti rekonstrukcija. Imate transformaciju ili tranziciju energije. Imate preoblikovanje globalnih lanaca snabdevanja. Imate post-kovid efekte, za koje neki ljudi kažu da su niža produktivnost i, naravno, potreba da se više ulaže u otpornost”, rekao je Švab.
Sa druge strane, smatra on, optimista je u pogledu energetske transformacije u smislu obezbeđivanja pristupu jeftinijoj energiji i struji.
Međutim, ističe Švab, to kratkoročno znači ulaganja.
– Ako uzmete rat, to znači troškove. Ako uzmete izmeštanje lanaca snabdevanja, to znači troškove…jer više ne kupujete od najefikasnijeg i najjeftinijeg izvora. Kupujete od najpouzdanijeg izvora. Dakle, ako uzmete sve te faktore zajedno, ja nemam nikakvu naučnu osnovu, ali bih rekao da je to verovatno jedan do tri odsto našeg globalnog BDP-a – rekao je on.
Prema njegovim rečima, svet mora da se pozabavi tom transformacijom, ne kriznim mentalitetom, kako bi se našla jednostavna rešenja za veoma složene probleme.
Na pitanje da li vidi da se sve sve više deli na regionalizovanije blokove koji sarađuju u nekim oblastima i takmiče se u drugim oblastima, Švab kaže da politička dimenzija te transformacije znači da se ide u svet sa više sila.
– Naravno, imate dve supersile, ali onda imate supersilu u nastajanju poput Indije. Imate blokove poput Evrope, koja je, po mom mišljenju, postala jača uprkos Bregzitu u poslednje tri godine. Ne treba potcenjivati druge azijske zemlje. Zatim imate odmetničke države kao što su Severna Koreja i Iran. Onda imate ono što bih ja nazvao brza riba, male zemlje koje se brzo kreću i koje su neka vrsta uzora drugim zemljama, poput Singapura, i donekle, Izraela – rekao je Švab.
On je naveo da postojeće institucije neće biti dovoljne u današnjem svetu, kao i da je jedan element koji nedostaje jeste da se u diskusiju integrišu druge važne zainteresovane strane kao što su biznis, mediji i slično.
– U Davosu cete videti prezentaciju onoga što zovemo selo globalne saradnje. Stvorili smo zajednicu podrške od preko 70 kompanija i međunarodnih organizacija poput MMF-a ili Svetske trgovinske organizacije da stvorimo neku vrstu Davosa u metaverzumu, u virtuelnom svetu, da imamo mogućnost da nastavimo dijalog, ali da proširimo dijalog da integriše više zainteresovanih strana – rekao je Švab.
Dodaje da je potrebna neformalna platforma od poverenja na kojoj može mnogo više da se govori na otvorene načine i da se zaista bavite pitanjima, “ne na politički način, već sa voljom da se nađe rešenje”.
Švab naglašava i da su brojne nesuglasice koje postoje u svetu rezultat nedostatka dijaloga, ali i uticaja koronavirusa, jer su mnogi međunarodni dijalozi bili u zastoju, a video konferencije nisu idealno sredstvo za stvaranje prostora poverenja.
– I imali ste više ljudi stavljenih u izolaciju. Vidite porast problema mentalnog zdravlja širom sveta. Kada ste suočeni sa krizom, postajete sebičniji jer, umesto da se pitate: ‘Kako da rešim problem?’ prvo pitate: – Kako mogu da zaštitim svoju situaciju – rekao je Švab.
Dodaje da ono što je moglo da se vidi u poslednje dve godine jeste mnogo veci egoizam na ličnom nivou, koji se “prelio” i na nacionalni nivo.
Na pitanje kada i kako se rat Rusije i Ukrajine završava, ili kuda bi mogao da ide, Švab kaže da vidi pozitivne znake na horizontu, ali da će i kada stane, nastupiti veoma težak proces da se zastoj neprijateljstava pretvori u dugoročno održivo rešenje, zbog velike greške napravljene sa procesom iz Minska.
Dodeljene “Kristal” nagrade
U švajcarskom Davosu, uručenjem nagrada “Kristal” brojnim ličnostima iz kulture, otvoren je 53. Svetski ekonomski forum.
Osnivač WEF-a Klaus Švab održao je pozdravni govor u kome je naglasio značaj foruma.
Švab je rekao da se istovremeno suočavamo sa brojnim krizama i da je neophodno imati platformu u kojoj učestvuju svi akteri globalnog društva – vlade, biznis, civilno društvo, mlade generacije.
On je izrazio nadu da ce učesnici foruma, za koji je rekao da nije mogao da bude održan u izazovnijem trenutku, uspeti da pronađu načine za rešavanje postojecih kriza sa kojima se svet istovremeno suočava.
Više od 50 šefova država i vlada, 19 guvernera centralnih banaka, 30 ministara trgovine i 35 šefova diplomatija, uz čelnike Ujedinjenih nacija, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije, istovremeno će se naći na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma, poznatijeg kao Davos forum.
(Izvor: Tanjug, Gardijan)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.