Kao i svaki zakon i ovaj, u zavisnosti iz kog ugla se gleda, ima svoje prednosti i mane. Neke od njih, pokušaćemo da sagledamo ne samo kroz prizmu definisanih odredbi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture već i mišljenja stručnjaka, građana i investitora, izraženih tokom javne rasprave koja je nedavno završena.
Blic preporučuje
Ako je suditi po nekim preliminarnim rezultatima, čini se da je Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji u celini, dobio pozitivnu ocenu. Pokazalo se i da konverzija, bar za investitore i deo stručne javnosti, nije bauk koji treba zaobilaziti, već dobro rešenje kojim će se značajno podstaći gradnja i uvećati rast BDP. Za njih su i predlozi vezani za kraći rok za dobijanje građevinskih dozvola, pun pogodak.
Sa druge strane, građani su sumnjičavi da li će kupovina novih građevinskih lokacija više napuniti budžete lokalnih samouprava, umesto zarade koju bi ostvarili prihodom od konverzije. Njih muči i moguće prenatrpavanje lokacija stambenim kvadratima, čime se može umanjiti kvalitet življenja budućih korisnika.
Foto: shutterstock
Te njihove nedoumice su neopravdane prema mišljenju resornog ministarstva ali i dela stručne javnosti i investitora. Argumente za to nalaze u proceni da bi se ukidanjem naplate konverzije državnog građevinskog zemljišta u privatno vlasništvo, nekoliko hiljada “zaključanih” lokacija, otključalo za izgradnju blizu 15.000 novih kvadrata.
Pored toga, domaći i strani investitori u javnoj raspravi, su posebno apostrofirali kao dobra i rešenja vezana za e-dozvolu, što će omogućiti još bolji plasman na Doing Business listi na kojoj se Srbija od 2015-2020 godine, pomerila sa 186. na 9. mesto.
Istovremeno, važno je da se naglasi da će usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji van snage biti Zakon o konverziji, zbog kog je Evropska unija imala najveće primedbe na napredak Srbije u procesu priključenja kao i Zakon o linijskoj infrastrukturi.
Sve u svemu, reč je o važnim promenama koje bi trebalo da doprinesu da građevinarstvo, oblast koja učestvuje u BDP sa 6 posto, značajno poraste, a tom rastu bi najveći efekat dalo ukidanje konverzije.
Foto: Grad Beograd
I ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić ističe za “Blic Biznis” koliko je važno da se ukine ova mera, zbog koje su brojni projekti zaustavljeni i da će time biti “otključano” gotovo 5.000 lokacija za gradnju. On ističe i da će to omogućiti početak gradnje na svim tim lokacijama, a to znači i nova radna mesta i oporavak domaće građevinske industrije, koja je zabeležila značajan pad zbog krize i neizvesnosti izazvanih ratom u Ukrajini, inflacije, poskupljenja građevinskog materijala.
– Da ne govorim o tome da je za 13 godina, koliko je važeći zakon na snazi, po osnovu konverzije u budžet uplaćen samo 31 milion evra ili manje od tri miliona evra godišnje. Ne razumem primedbe da ukidanjem konverzije država gubi milijarde, jer očigledno ih nije zaradila tokom prethodnih 13 godina. Naprotiv, stotine miliona, a možda i milijarde, država i lokalne samouprave mogle su u međuvremenu da naplate u vidu doprinosa za građevinsko zemljište, PDV-a ili poreza na imovinu na nekretnine, izgrađene na svim tim spornim lokacijama, koje će sada biti “oslobodjene”- kaže Vesić.
Slično mišljenje ima i doktor Miloš Živković, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je za NALED 2021. godine uradio analizu efekte primene konverzije uz naknadu.
– Ta analiza je pokazala je da su ekonomski efekti ove mere za državu od 2009. godine zanemarljivi jer je godišnje prihodovala manje od milion evra. Pri tom veliki zahtevi prema administraciji oko primene doveli su da u velikom broju slučajeva, ona nije mogla da bude pravilno sprovedena. U nekim situacijama je trošak konverzije za investitora činio njihova ulaganja neisplativim ili nedovoljno isplativim, što je u stvarnosti “zaključalo” značajan broj lokacija. Dakle, ne samo da konverzija nije donela značajan prihod već je dovela i da se ostane bez novca koje donose investicije. Zato je ukidanje za određene nosioce prava korošćenja na građevinskom zemljištu, ekonomski posmatrano, veoma korisno za državu i društvo – kaže profesor Živković za “Blic Biznis”.
On dodaje da ukidanje ove mere danas ima i mnogo manje protivnika nego u ranijem periodu.
– Najžešći protivnici ukidanja bili su korisnici restitucuije. Taj postupak u značajnoj meri je okončan, i protivnika je sve manje. Drugi deo javnosti koji se protivi ističe moguću nepravičnost u pojedinim slučajevima jer će neko ko je po niskoj ceni pribavio kapital privatizovanog društva ili nekretnine kod izvršenja i stečaja, sada besplatno pravo korišćenja zemljišta pretvoriti u svojinu. Ne može se isključiti da će neko “dobro proći” ali po mom iskustvu, mnogo je veći broj onih koji su zbog konverzoije uz naknadu, morali ponovo da plate nešto što su pribavili po fer ceni – naglašava profesor i dodaje:
– Sa gledišta šire društvene zajednice, cena sprečavanja pojedinaca da “dobro prođu” postala je previsoka, svakako za one koji su “loše prošli” ali i za državu u celini. Može se zaključiti da je ovih 14 godina “zaključavanja” lokacija bila dovoljna “kazna” za one koji su “dobro prošli” a nažalost pogađala je i one druge. Sazrelo je vreme da se gleda unapred i omogući dalji rast i razvoj kroz investicije u lokacije koje su dosad bile “zaključane” zbog konverzije – tvrdi Živković.
Pozitivne strane izmene Zakona
- oslobađanje 5.000 lokacija i izgradnja oko 15 miliona kvadrata
- lakše i brže dobijanje građevinskih dozvola
- nova radna mesta i oporavak domaće građevinske industrije
Negativne strane izmene Zakona
- neravnopravan položaj investitora koji su platili konverziju
- lokalne samouprave neće imati prihode od konverzije
- strožije definisanje kriterijume za usvajanje urbanističkih rešenja
- prenatrpavanje lokacije stambenim kvadratima
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.