Zabrinjavajuće stanje i u zatvorima, diže se uzbuna: “Ne tražimo ovde Ramba”

Notoran manjak radne snage u Nemačkoj stigao je i do zatvora.

Izvor: Deutsche Welle

Ilustracija: Shutterstock/LightField Studios

Ilustracija: Shutterstock/LightField Studios

Oko dve hiljade radnih mesta je upražnjeno. Posao je težak i nije za svakog – a relativno malo je plaćen. Zato sindikati dižu uzbunu, piše Dojče vele.

“Ne tražimo ovde Ramba, već izgrađene ličnosti koje se staraju o našim osuđenicima, sa kojima može da se razgovara i koje učestvuju u kursevima i tretmanima”, kaže Anabel Francen, direktorka zatvora Rorbah nedaleko od Majnca. “Teško je naći podesno osoblje”, žali se ona.

Ovde dve stotine čuvara i službenika neprekidno brine o oko 500 zatvorenika i zatvorenica. Direktorka kaže da sedamnaest zaposlenih zapravo još nije dovršilo obuku, a da još ne zna kako će nadomestiti kad stariji odu u penziju.

Za sada u Rorbahu krpe kako znaju i umeju, ali nauštrb zatvorenika. Tako je, recimo, smanjena sportska ponuda u zatvoru. “Za zatvorenike to nažalost znači da ređe izlaze iz ćelija kako bi se kretali na vazduhu ili u sportskoj dvorani”, dodaje Francen.

Posao ne privlači mlade

Nemački Savez zaposlenih u kaznenim domovima procenjuje da zatvorima širom zemlje nedostaje oko 2.000 čuvara i drugog osoblja.

Posao je u smenama, težak i često potcenjen. “To je opasan posao, težak posao, za njega moraju da postoje bolji podsticaji”, kaže Rene Miler, prvi čovek Saveza zaposlenih.

Taj sindikat traži bolje plate i fleksibilniji sistem rada. “Smene u zatvoru moraju biti popunjene 365 dana u godini, 24 časa dnevno. Takav smenski rad baš ne privlači mlade ljude”, dodaje Miler.

Zatvori su u Nemačkoj u nadležnosti svake od šesnaest pokrajina – pa su i plate različite i na početku se kreću od 24.000 do 39.000 evra bruto godišnje.

Tokom 2020. su vlasti pokrajine Hesen otkrile da svaki osmi zaposleni u zatvorima ima još jedan posao sa strane. Tada je rečeno da prosečna neto plata iznosi 2.300 evra, a to su novci sa kojima se teško može dobro živeti u gradovima sa paprenim kirijama poput Frankfurta na Majni.

Kako kaže Rene Miler, loše stanje u zatvorima ima veze i sa političarima. “Investicijama u sistem za sprovođenje sankcija ne dobijate političke poene, to nije popularno kao ulaganje novca u obrazovanje i policiju”.

Dan otvorenih vrata u zatvoru

Pokrajine se na razne načine dovijaju da privuku nove snage. U Brandenburgu je pre nekoliko godina proširena starosna grupa iz koje se regrutuju zaposleni. Umesto onih od 21 do 36 godina, sada se traže svi od 18 do 40 godina.

U pokrajini Poranje-Palatinat su reformisali obrazovanje za zatvorske čuvare i skratili ga sa dve godine na godinu i po.

To kritikuje sindikalac iz te pokrajine Vinfrid Konrad. “Klijentela u zatvorima se menja, imamo više zatvorenika koji ne govore nemački ili su psihički upadljivi. Upravo bi intenziviranje obrazovanja bilo smisleno”.

I sami zatvori se trude da nađu svežu krv. U zatvoru Rorbah organizuju dane otvorenih vrata, a na autobusima kojima se prevoze zatvorenici stoje bilbordi – “postani deo našeg tima”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com