Zadruga ,,Svilamed’’ nastala je pre dve godine u opštini Svilajnac sa idejom da okupi na jednom mestu pčelare koji će u pogonu sa savremenim mašinama i najnovijom opremom za ekstrakciju i lagerovanje proizvoditi med. Zbog mladih rojeva trenutna proizvodnja iznosi tri tone bagremovog i tri tone suncokretovog meda.
“U suštini nema lepše priče od pčelarstva, niti vam trebaju torovi i štale trebaju vam košnice i priroda, sve je iz prirode i vosak i med, ne treba vam neka tehnologija koja zahteva velike investicije, tako da bih preporučio mladima jer može a se zaradi uz malo truda naravno. Imamo i proizvodnju i pogon za punjenje tegli i planiramo da se širimo. Država Srbija i ministarstvo za brigu o selu nas je pomoglo sa sedam i po miliona u opremi i to nam je dosta olakšalo put razvoja naše cele zadruge. U budućnosti ćemo da zapošljavamo mlade i da se širimo a sada tražimo tržište, trenutno imamo taj med a sada ćemo da vidimo kako ćemo da ga prodamo jer i sama cena meda i raste i pada i nije baš uvek ista”, rekao je Dragan Radosavljević, direktor zadruge ,,Svilamed’’.
Trenutno zadruga Svilamed na dve parcele ukupno broji šest stotina pvc košnica, ramovi su kombinacija drveta i plastike, dok je sama izolacija takva da štiti od visokih i hladnih temperatura. Pored košnica nalazi se bašta lekovog bilja a tu su i plodoredi od uljane repice.
“Kao i na svakoj drugoj parceli koju imamo mi i ovde gajimo plodored, a retko ko i radi taj plodored, da ojačamo svoja društva. Ovde imamo oko šest hektara uljane repice koja je zasađena samo za polen koji koriste mladi rojevi da ojačaju. Mladi rojevi će da ojačaju do bagrema do maja meseca i posle toga su spremni za punu pašu odnosno za prikupljanje meda. Plodored zahteva investicije a nekom ko ima pedeset ili sto košnica se ne isplati da ulaže u to. Mi smo uložili dosta a seme nam je bilo oko 60 hiljada, pa tu je i nafta i đubrivo, pa sve to izađe na hiljadu evra a te pare su trenutno bačene na prihranu rojeva. Zbog toga to niko neće da radi jer svi čekaju iz prirode ali ako hoćeš da napreduješ moraš i da uložiš a mi gledamo da ubrzamo ceo taj proces pa zato i ulažemo”, izjavio je Radosavljević.
Pored mlade zadruge Svilamed tu je i novi projekat izgradnje mlekare koji za stočara Dragana Todorovića iz sela Dublje znači novu nadu. Ove godine smanjio je broj mlečnih grla zbog troškova proizvodnje ali planira opet da uveća jer će opština Svilajnac u naredne tri godine uložiti 300 000 evra u nabavku novih mlečnih grla.
“Ja sam u mlečnom govedarstvu smanjivao u toku ove godine, od januara do jula meseca, broj grla i prodao sam sedam muznih krava. Izgradnja mlekare je dobar potez opštine, mlekara sa Zlatibora dolazi u Svilajnac da napravi svoj pogon i to će doprineti jačanju stočnog fonda te će se i samo mleko više proizvoditi što će poboljšati situaciju da nemamo nestašicu mleka. Trenutna situacija u mlekarstvu je mnogo loša, toliko je skupa hrana, koncentrat, repro materijal da bi trebala proizvodna cena mleka da bude sto dinara. Ja sam odavno radimo na povećanju same mlečnosti krava. Jos smo 2011. godine uvezli iz Bavarske pet krava, steonih junica , a nam je opština jednu dala gratis i od tada vršimo osemenjavanje elitnim bikovima isključivo iz uvoza i po kravi imam negde oko 30 do 35 litara mleka a nekad čak i po 40”, saopštio je Dragan Todorović, stočar, selo Dublje, Svilajnac.
Prevazilaženje krize u proizvodnji rešava se ulaganjem i udruživanjem a siguran otkup koji nude zadruge i novi projekti motivišu proizvođače da se bore za širenje svojih gazdinstava.