Zašto je u Srbiji sve više vinograda na prodaju?

“Vinograd na prodaju kod Sremskih Karlovaca. Zasađen 2012. godine i u punom je rodu. Na njemu su zasađene dve sorte grožđa – sovinjon blan i merlo, ukupno oko 7.500 čokota. Ima fantastičan pogled na Dunav.”

Ovo je samo jedan od novijih oglasa u prilično širokoj onlajn ponudi vinograda koji se trenutno prodaju u Srbiji. Primetno je da ih je najviše u Vojvodini u okolini Inđije, Zrenjanina kao i u Slankamenačkim vinogradima…

Zbog čega su oglasi puni fotografija fantastičnih, često vrhunskih zasada vinove loze koji se trenutno mogu kupiti po povoljnim ali i po paprenim cenama. Ovo uglavnom zavisi od lokacije i toga koliko je prodavcu hitno da postigne dogovor.

Istovremeno, broj vinarija koje proizvode vrhunsko vino raste i rezultati u ovom sektoru su sve bolji. Prema nedavno objavljenim podacima, u Srbiji površine pod rodnim vinogradima iznose oko 22.000 hektara. Broj registrovanih vinarija povećan je za 55 odsto. U 2016. ih je bilo 295 a trenutno ih je 457. Prema nedavno objavljenim podacima, od 2016. godine, u vinogradarski registar upisano je 1.025 novih proizvođača grožđa, 4.720 vinogradarskih parcela i 1.163,7 hektara vinograda. Od ukupno proizvedene količine vina – 15,9 miliona litara je od domaćeg grožđa, dok je 13,6 miliona litara od uvezene sirovine, pretežno iz Severne Makedonije.

Zašto onda neki, istina pretežno mali proizvođači, odustaju od ovog posla?

Kada pogledate Srbiju, kaže za “Politiku” enolog Vladan Nikolić, mi imamo izuzetno malo zemljišta pod vinogradima u odnosu na neke druge države koje su i po površinama manje od nas.

“Negde oko 7.800 hektara pod vinogradima u Srbiji smatraju se pogodnim za proizvodnju vina. Makedonija, recimo, ima blizu 30.000 hektara, a Slovenija oko 20.000”, navodi Nikolić.

Prema njegovim rečima, država je dala sjajne podsticaje za podizanje vinarija kapaciteta do 20.000 litara. Proizvođači su novac dobijali unapred, imali su pokrivene sve troškove. Problem je, međutim, što većina onih koji su ulazili u ovaj posao nisu iz branše, nisu znali šta ih čeka. Očekivali su brzu zaradu a ovo je veoma kompleksan biznis.

“Zahteva puno znanja u vinogradarstvu, tehnologiji i kasnije u prodaji, marketingu. Obrt kapitala je jako spor. Ljudi očekuju da će odmah kada se pojave na tržištu početi da zarađuju novac. Naravno da to nije tako”, objašnjava naš sagovornik koji je i konsultant u sedam država jugoistočne Evrope.

Drugi problem je, dodaje, nedostatak radne snage. Vinograd pored sve mehanizacije traži određeni manuelni rad, kvalitetnu radnu snagu a i u tom segmentu je sve lošije, izuzetno je teško naći one koji će da rade a cene dnevnica idu gore. Sa druge strane, naglašava, imamo neverovatno visoke cene zemlje, pogotovo u Vojvodini ali i u Šumadiji. U Sremskim Karlovcima na nekim mestima pojedini traže od 100.000 do 150.000 evra, po hektaru, što je kako smatra krajnje nerealna cena.

Prema njegovim rečima, kada se zasadi vinograd, prvi rod se očekuje od treće godine. Od četvrte on postaje funkcionalan, ali tek od desete godine vinograd počinje da daje pravi kvalitet grožđa.

“Zbog toga neki sada, koji imaju manje površine, koriste priliku da prodaju zemljište pa i vinograde. To može biti jedan od razloga. Ljudi žele da unovče zemlju jer cena nikada nije bila viša”, kaže Nikolić.

Napominje da danas u vinarski biznis ulaze uglavnom oni koji imaju neki dobar osnovni posao i iz tog položaja su u stanju da ga lagodnije finansiraju narednih pet ili deset godina. Smatra da onaj ko uđe u posao kroz kredite i ako je to jedino što radi teško da može da uspe.

“Otvoren je veliki broj vinarija, zahvaljujući državnim podsticajima, što je svakako pozitivna stvar. Ali retke su vinarije i koje podižu vinograde. Imamo malu proizvodnju grožđa a veliki broj vinarija. U takvoj situaciju prinuđeni smo da uvozimo grožđe”, navodi Vladan Nikolić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.