- Anica Jelovac Novinarka Blic Biznisa
Većina ljudi je verovatno čula za Bila Gejtsa, najpoznatijeg kao suosnivača Majkrosofta, a odskora i njegovih aktivnosti kao milijardera filantropa.
Nakon što je vodio tehnološku kompaniju koju je osnovao pre pola veka, bivši izvršni direktor napustio je Majkrosoft da bi se fokusirao na svoje filantropske poduhvate.
Blic preporučuje
Gejts trenutno vredi 105,8 milijardi dolara (od ovog pisanja), prema Forbsu, što ga čini 14. najbogatijom osobom na svetu. Ipak, obećao je da će većinu svog novca dati u dobrotvorne svrhe kako bi „ogromna većina bogatstva otišla u pomoć što većem broju ljudi”.
Microsoft: 30 odsto
Niko ne treba da bude iznenađen što je najveći udeo u Gejtsovom trustu – sa velikom razlikom u poređenju sa drugim sledećim udelom – Majkrosoft, kompanija koju je Gejts osnovao 1975. godine. Fondacija poseduje oko 35 miliona akcija Majkrosofta u vrednosti od oko 14,3 milijarde dolara.
Međutim, ovo nije Microsoft kao što je bio na početku. Pored svog zastarelog softvera, pretraživača i operativnih sistema, kompanija je postala glavni igrač u brojnim industrijama u nastajanju. To je drugi najveći svetski dobavljač infrastrukture u oblaku, što takođe daje Microsoftu superiornu poziciju u marketingu proizvoda i usluga veštačke inteligencije (AI) svojim klijentima.
Menadžment je primetio da njegov rast u Azure Cloud-u uključuje usluge veštačke inteligencije, što ukazuje da ova strategija pokreće dodatni posao. Ove usluge, uključujući digitalnog asistenta sa veštačkom inteligencijom – Copilot – mogle bi da generišu dodatnih 143 milijarde dolara prihoda do 2027, prema analitičarima Evercore ISS.
Tu je i tromesečna dividenda Majkrosofta, koju je kompanija dosledno isplaćivala od 2004. i povećavala svake godine od 2011. Trenutni prinos od 0,8% može izgledati kao kikiriki, ali je na putu za povećanje cene akcija od 202% u poslednjih pet godina . Štaviše, njegov odnos isplate manji od 25% ilustruje da verovatno postoji mnogo više potencijala za povećanje.
S obzirom na uspeh kompanije, jasno je zašto Gejts ima poseban sentiment za Microsoft. Veruje se da će to i dalje biti jedna od njegovih najprofitabilnijih investicija.
Berkshire Hathavai: 23 odsto
Kolega milijarder filantrop Voren Bafet, izvršni direktor Berkšir Hataveja, pridružio se Gejtsu u njegovom obećanju da će ogromnu većinu svog bogatstva donirati u dobrotvorne svrhe. Buffett je, u stvari, potpisao dokument “Giving Pledge” 2006. godine i do sada je donirao više od 43 milijarde dolara fondu, uključujući 5,3 milijarde dolara u dionicama Berkshire Hathavai ranije ove godine. Kao rezultat toga, Gejts fondacija trenutno drži skoro 25 miliona akcija, vrednih više od 11 milijardi dolara.
Akcije Berkshire Hathavai-a predstavljaju diverzifikaciju zahvaljujući desetinama poslovnih interesa i akcija kompanije – tako da nije iznenađujuće da predstavljaju tako visok procenat udela u fondu. Štaviše, Berkshire generiše milijarde dolara prihoda od dividendi svake godine i drži ogromnih 277 milijardi dolara u gotovini.
Upravljanje otpadom: 15 odsto
Gejts je obožavalac kompanija sa snažnom cenom i velikim stalnim prihodima, i bilo bi teško naći bolji primer od Vaste Management VM. Jednostavno rečeno, društvo će nastaviti da stvara otpad u doglednoj budućnosti. Gates trust poseduje više od 35 miliona akcija VM-a u vrednosti od 7,2 milijarde dolara.
Upravljanje otpadom se širi izvan svojih korena za sakupljanje smeća, vraćajući staklo, papir, metal i plastiku da bi se preusmerili na svoje stanice za reciklažu. Kompanija takođe prikuplja deponijski gas sa svojih lokacija za proizvodnju električne energije, još jedan rastući izvor prihoda.
Kanadska nacionalna železnica: 13 odsto
Gejts i Bafet takođe dele afinitet prema železnici. Kada je Berkšir kupio Burlington Northern Santa Fe 2009. godine, Bafet je rekao da železnice prevoze robu „na veoma isplativ način… rade to na veoma ekološki prihvatljiv način… [emitujući] mnogo manje zagađivača u atmosferu”. Gejts se očigledno slaže, pošto njegovo poverenje poseduje skoro 55 miliona deonica Kanadske nacionalne železnice (CNI), vredne približno 6,2 milijarde dolara.
Canadian National je jedinstven po tome što je jedina transkontinentalna pruga u Severnoj Americi koja povezuje obalu Atlantika, obalu Pacifika i Meksički zaliv. Prema Bafetu, železnice su četiri puta efikasnije od kamiona, što ih čini isplativijom opcijom, dok istovremeno smanjuju emisiju gasova staklene bašte za 75% u poređenju sa drumskim kamionima. Tu je i jak ekonomski jarak, koji prugu čini još atraktivnijom.
Kanadska nacionalna železnička kompanija ima konzistentnu istoriju isplate dividendi, koja se povećava svake godine od IPO-a 1995. godine. Dividenda ima trenutni prinos od 2,2%, a njen koeficijent isplate od 38% sugeriše da ima dovoljno prostora za dodatni rast.
(Investitor)