Američki FED je povećao kamate na preko tri odsto, a slično čine i Britanska i Evropska centralna banka. Ismail Musabegović ističe da trend povećanja kamata od strane centralnih banaka odmah utiče i na međubankarske, odnosno Euribor, Belibor, Libor ili bilo koja kamata koju banke imaju između sebe.
“Ceo trend je takav, inflacija je nešto jako opasno. To vam je kao pritisak kod čoveka. Kad počne da raste, ako ga ne stavite pod kontrolu on može dovesti do srčanog, moždanog udara. Tako da je to jako teško iskoreniti jednom kad uđe u sistem”, upozorava profesor.
Navodi da je jedna od mera kojom se pokušava da se inflacija stavi pod kontrolu referentna kamatna stope Centralne banke.
Ukazuje da je drastičan i neuobičajeno veliki rast američkih kamata koje su sad skoro 3,5 odsto i da to govori da je na pragu neka kriza.
Zašto je rast dolara inflatoran
“Ako pogledate berze kada pada zlato raste dolar. Kada centralna banka amerike podigne kamatu, oni pojačavaju dolar i on je inflatoran na sve ostale. Zato što i nafta koja trenutno miruje, čak je i u padu, mi ne možemo osetiti efekat pada cene nafte jer je dolar obračunska jedinica u kojoj je nafta. Tako da dolar raste i anulira pad nafte, tako da je to i dalje inflatorni pritisak što se tiče energenata, hrane sirovina”, objašnjava Musabegović.
Dodaje da to za američku privredu znači da je njihov izvoz skuplji, ali da pojeftinjuje uvoz tako da će SAd i dalje imati spoljnotrgovinski deficit koji će uticati na sistem svih ostalih zemalja, jer smo mi, kako kaže, jedno globalno selo.
Da li je Srbija u opasnosti od dolara
“Mi smo sada u kriznom periodu i on neće biti kratak i na rubu smo koji može da odvede u recesiju, jer je veliko povećanje kamata kontraefekat za privredne aktivnosti”, upozorava on.
Srbija je, ocenjuje, na vreme prepoznala opasnost od dolara i spoljni dug je u glavnom u evrima, a jedan manji deo, deset procenata, u dolarima.
Smatra i da je Narodna banka na vreme počela da povećava referentnu kamatanu stopu i da će je i dalje povećavati, sve dok se inflatorni pritisak ne smanji.
“Imali smo poljoprivrednu sezonu koja je donekle trpela u avgustu, do suša, sada nam dolazi jesen. Nadam se da će kiše obnoviti akumulaciju, tako da ćemo imati dovoljno struje. A ako bude kišna jesen biće je i za izvoz”, očekuje Musabegović.
Ko će imati povećanje kredita
Ističe da će građani koji imaju kredite s varijabilnim kamatnim stopama imati njihovo povećanje.
“Ta povećanja na kreditu od 50.000 evra na rok otplate od 25 godina, nije lako koliko će kome biti, zato što je ročnost bitna. Ono što imate kao ratu fiksnu mesečno, ako se ništa ne promeni, na primer 250 evra u dinarskoj protivrednosti, u tih 250 evra u početku veći deo te rate se odnosi na otplatu kamate, tako da je taj deo osetljiv na promene”, ukazuje profesor.
Dodaje da će za klijenta koji je u kreditu deset i više godina, promene Eulibora mnogo manje pogoditi.
Očekuje da će NBS napraviti neki plan zaštite korisnika kredita.
Treba li prihvatiti fiksnu kamatu
“Sada je pitanje ako već imate kredit koji košta 4,5 procenta, a banka vam daje mogućnost da pređete na fiksni koji bi koštao 5.5, znači jedan procenat, ja mislim da u ovom trenutku zbog neizvesnosti može da se pređe u zavisnosti u kom ste periodu otplate kredite. Ako ste u kasnijem, nema potrebe, ali ako ste u ranom periodu možete da pređete na fiksnu kamatu”, savetuje Musabegović.
Pojašnjava da bi za kredit od 50.000 evra rata koja je bila oko 240, 245 evra, mogla da poraste još od 30 do 50, a do kraja godine čak za 60 evra mesečno.
“Ako vam je veći kredit ti iznosi mogu biti i preko 100 evra. Mislim da ne treba očekivati nikakva posebna smanjenja kamate”, naglašava profesor Musabegović.