MAT: Proizvodnja nastavlja da pada: NEMA POTONUĆA IZ JULA, ALI NEMA NI OPORAVKA

– U avgustu nije nastavljena tendencija opšteg potonuća iz jula, ali nije došlo ni do oporavka, već je zadržana tendencija opadanja industrijske proizvodnje – ocenili su stručnjaci tog ekonomskog mesečnika.

Dodaje se da obim industrijske proizvodnje u avgustu 2022. u odnosu na avgust prethodne godine beleži rast u 14 oblasti čije je učešće u strukturi ukupne industrijske proizvodnje 40% i pad kod 15 oblasti koje u strukturi ukupne industrijske proizvodnje čine udeo od, takođe 40%.

Najveći međugodišnji pad u avgustu, po 10 i više procenata imale su proizvodnja osnovnih metala, hemijska industrija i prerada drveta. U svim oblastima je, kako je navedeno, desezonirani pad u avgustu bio izuzetan i zašao je duboko u zonu ispod proseka prethodne godine.

U spoljnotrgovinskoj razmeni, za razliku od jula u kome je rast izvoza premašio rast uvoza, u avgustu je međugodišnja stopa rasta uvoza vraćena na nivo iz juna i ponovo je premašila stopu rasta izvoza.

Visok porast uvoznih cena pojačan je i nastojanjem da se uvozom obezbedi i stvaranje zaliha zbog moguće nestašice, pre svega energenata na svetskom tržištu.

Inflacija je u avgustu 2022. povećana i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. U julu i avgustu 2022. registrovana je mesečna inflacija od jedan i 1,2%, a međugodišnja inflacija u istim mesecima 12,8% i 13,2%.

Međugodišnja inflacija je i u julu i u avgustu 2022. bila veća u Srbiji nego u Evropskoj uniji, ali i manja u Srbiji nego u deset članica EU. U julu i avgustu 2022. međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, u Srbiji bila 12,5% i 12,8%, a 9,8 % i 10,1% u EU.

U poređenju sa Srbijom veću međugodišnju inflaciju u julu imale su Hrvatska (12,7 odsto), Slovačka (12,8 odsto), Rumunija (13 odsto), Poljska (14,2 odsto), Mađarska (14,7 odsto), Bugarska (14,9 odsto), Češka (17,3 odsto), Litvanija (20,9 odsto), Letonija (21,3 odsto), i Estonija (23,2 odsto).

Veću međugodišnju inflaciju od Srbije u avgustu su imali Rumunija (13,3 odsto), Slovačka (13,4 odsto), Holandija (13,7 odsto), Poljska (14,8 odsto) Bugarska (15 odsto), Češka (17,1 odsto), Mađarska (18,6 odsto), Litvanija (21,1 odsto), Letonija (21,4 odsto), i Estonija (25,2 odsto).

Urednik časopisa MAT Ivan Nikolić u autorskom tekstu o aktuelnostima u ekonomskoj politici u svetu naveo je da je usklađivanje plata sa rastom cena i dalje umereno.

– Stoga je i koloplet inflacija-plate, kao bitan generator uporne inflacije iz 70-ih, uprkos ubranoj transformaciji političkog spektra na zapadu malo verovatan – ocenio je Nikolić.

Poslednjih godina u Evropi, kako je naveo, rast troškova rada znatno zaostaje za rastom vrednosti prometa u industriji, a jedino je u Mađarskoj nešto drugačija slika i to zbog prošlogodišnjeg naglog uvećanja minimalne mesečnen neto zarade.

Ta mera je, prema njegovim rečima, doneta u predizbornoj atmosferi u cilju ublažavanja negativnih efekata rastuće inflacije.

U Srbiji su u periodu januar-jun 2022. u odnosu na isti period prethodne godine ukupni troškovi rada prerađivačke industrije nominalno za 7,2% sporije rasli u odnosu na prometovanu vrednost kompanija tog sektora.

– U predpandemijskom periodu, u prvom polugođu 2019. godine, relativno zaostajanje uvećanja troškova zarada je još izraženije, 15,1% i to ukazuje i da utvrđena minimalna cena rada koja će od 1. januara 2023. u Srbiji iznositi 230 dinara po satu ili 40.020 dinara mesečno, što je rast od 14,3%, ne ugrožava rentabilnost poslovanja- naveo je Nikolić.

Ekapija

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com