Francuska kompanija za industrijsku proizvodnju minerala “Imerys” kreće sa iskopavanjem nalazišta litijuma u Francuskoj. Zbog naglog porasta potražnje i rasta proizvodnje baterija litijum globalno postaje neophodan metal u industriji, ali s druge strane njegova eksploatacija može da bude upitna iz nekoliko uglova.
0:00/ 0:00
Foto: Mladen Šurjanac / RAS Srbija
Litijum je neophodan metal za proizvodnju baterija. Sa porastom električnih automobila i projekata skladištenja energije, potražnja za njim naglo je porasla poslednjih godina. Eksploatacija litijuma u Francuskoj u rudniku Allier omogućila bi Evropi da se oslobodi skoro potpune zavisnosti od Kine. Takođe, omogućila bi i proizvodnju litijum-jonskih baterija za pogon električnih automobila, koji bi trebalo da budu jedina verzija vozila koja će se prodavati u Evropskoj uniji od 2035. godine.
Blic preporučuje
Projekat Emili trebalo bi da proizvede dovoljno litijuma za opremanje 700.000 električnih automobila godišnje do 2028. godine, kada lokacija bude “potpuno operativna”, precizirala je francuska grupa Imeris. Sa proizvodnjom od približno 34.000 tona litijum hidroksida godišnje tokom 25 godina, ova operacija bi postala druga po veličini u Evropi posle Vulkana u Nemačkoj. Zaštita životne sredine pritom je upitno pitanje i vrlo je važno na koji se način eksploatiše litijum.
Najveće rezerve litijuma u Evropi ima Nemačka – 2,7 miliona tona što je 3,4 odsto svetskih rezervi. Češka ima 1,3 miliona tona, što je 1,64 posto svetskih rezervi, Srbija1,2 miliona tona što je 1,51 posto svetskih rezervi, pokazuju podaci Geološkog instituta SAD
Međutim, jedno je imati rezerve, a sasvim drugo eksploatisati ih. Kao što su se građani Srbije digli protiv vađenja litijuma u dolini Jadra, tako su krajem prošle godine stanovnici Portugala odbili da dozvole vađenje litijuma jer je u pitanju poljoprivredno zemljište. Ipak, drugi rudnik Baroso je u fazi gradnje koji bi trebalo da obezbedi Portugalu lidersko mesto u proizvodnji litijuma u Evropi.
U Cinvaldu, nadomak češke granice, kompanija “Deutsche Lithium GmbH” priprema početak iskopavanja litijuma. Zajedno sa naučnicima Tehničkog univerziteta Frajberg u Zaksoniji je ovo preduzeće otkrilo jedan od najveći nalazišta litijuma u Evropi. Procene su se da bi na toj lokaciji moglo dobitido 125.000 tona litijuma, što je dovoljno za opremanje baterijama oko 20 miliona vozila.
Najave su i da bi 2024. moglo početi vađenje i rude spodumena u Finskoj. Firma Keliber planira proizvodnju 15.000 tona godišnje litijum hidroksida od ukupno 625.000 tona koliko se nalazi u rudniku u Zapadnoj Finskoj.
Pre početka rusko – ukrajinskog rata obelodanjeno je i da je australijska kompanija European Lithium u procesu „obezbeđivanja“ dva nalazišta u Ukrajini. Ova kompanija je vlasnik i projekta vađenja litijuma u Austriji.
Imajući u vidu da je na pomen eksploatacije litijuma prva asocijajacija zaštita životne sredine i posledice po nju koje nosi iskopavanje, pitanje koje postavljaju sve zemlje sa rezervama jeste način na koji se vrši eksploatacija. Činjenica je i da veća zaštita životne sredine pritom nosi mnogo veće troškove po kompaniju, kao i manji profit na kraju.
Francuska kompanija (s početka priče) tako bi fokus stavila na podzemne prolaze i procese. Radovi na vađenju litijuma moraju se izvoditi na dubini od 75 do 350 metar. Ekstrahovani materijal će tada morati da se rafiniše. Za to će ga podzemne cevi transportovati do najbliže stanice, a zatim do prerađivačke jedinice “koja se nalazi u regionu”, uveravaju u kompaniji Imerys, koja insistira na lokalnoj prirodi projekta.
“Odlučili smo da napravimo potpuno podzemni rudnik, da meljemo i drobimo stene pod zemljom kako bismo izbegli buku i prašinu”, takođe detaljno opisuje Alessandro Dazza generalni direktor Imerisa za LeParisien.
U saopštenju za javnost grupe Imerys, ministar privrede Bruno Le Maire podržava projekat koji će “drastično smanjiti naše potrebe za uvozom litijuma”. Francuska za sada uvozi 100 odsto ovog metala.
S druge strane, postoje i argumenti protiv.
“Da li smo zaista spremni da se žrtvujemo deo vode i ekosistema Centralnog masiva da napravi električne automobile po 40.000 evra koje će vrlo malo ljudi moći da priušti? Ne znamo kako da izvučemo materijal iz podzemlja na čist način, jer rudnik uvek uključuje pored velike hemijsku preradu, što dovodi do eksploatacije, a na kraju i zagađenja, vode i velikih količina otpada sa kojima ne znamo da upravljamo” – rekao je potpredsednik Francuske prirodne sredine (FNE), osuđujući posebno odsustvo javnih konsultacija pre pokretanja ovog projekta.
(Izvor: Blic, Franceinfo)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.