Kako inflacija raste do svojih najviših stopa u poslednjih 40 godina, ključno je da preduzeća imaju strategiju da odgovore na fluktuirajuće troškove i cene. Određivanje cena tokom današnje inflacije posebno je izazovno jer su ljudi iscrpljeni i emocionalno umorni suočavanjem s ekstremnom neizvesnošću uzrokovanom tekućom pandemijom, ratom u Ukrajini i strahom od recesije.
0:00/ 0:00
Foto: shutterstock
Ovi stresovi utiču na strukturu tržišta i društva – pojačavajući frustraciju kompanijama. Postoje strategije koje kompanije mogu koristiti da zadobiju poverenje potrošača tokom inflacije. Ove strategije smo dokumentovali proučavajući periode inflacije. Na primjer, u Izraelu tokom ranih 1980-ih stopa inflacije je porasla na preko 100 odsto tokom više godina, popela se na 430 odsto 1985. godine. U svom ekstremu, ovo je poznato kao hiperinflacija (inflacija od 50 odsto ili više mesečno). Najgoru hiperinflatornu epizodu u modernoj historiji Mađarska je doživela u julu 1946. godine, gdje je stopa inflacije iznosila 41,9 kvadriliona posto, što je uzrokovalo udvostručavanje cena svakih 15,6 sati.
Blic preporučuje
Proučili smo kako su preduzeća reagovala na neke od ovih perioda, sa posebnim fokusom na Izrael.
Tri glavne lekcije iz perioda hiperinflacije mogu pomoći menadžerima, potrošačima i društvima da se bolje nose sa svojim trenutnim inflatornim izazovima i da se uspešnije snalaze. Zajedno, oni mogu pomoći kompanijama da napreduju i smanje teret koji inflacija stavlja i na potrošače.
Foto: shutterstock
Smanjite kompanijske “troškove promene cena”
Istraživanje je pokazalo da troškovi promene cena mogu biti daleko veći nego što menadžeri prepoznaju, posebno tokom okruženja visoke inflacije. Dokumentirali su prosečne troškove promene cena po prodavnici u četiri glavna lanca prehrambenih proizvoda u SAD-u koristeći dubinske studije njihovih sedmičnih procesa promjene cena, analizirajući šeme toka posla i poduzimajući detaljna merenja vremena i kretanja u radnji svakog koraka procesa u više trgovina za svaki lanac.
Troškovi uključuju troškove rada za promenu cena na policama, troškove štampanja i isporuke novih etiketa s cenama, troškove grešaka napravljenih tokom procesa promene cene i troškove nadzora procesa promene cene u trgovini. Primena ovih troškova na najveći američki lanac prehrambenih proizvoda, Kroger, donela bi godišnji trošak od ukupno 291,9 miliona dolara u 2.757 njihovih trgovina. Zamislite sada hiperinflatorni scenario poput Zimbabvea 2008. gde su se cene udvostručile svaki dan. Ovi procesi promjene cena bi se obavljali sedam puta sedmično, umesto jednom sedmično. To bi dovelo do povećanja ukupnog godišnjeg troška prilagođavanja cijena na 2,04 milijarde dolara godišnje.
Uspešno suočavanje sa visokom inflacijom zahteva upravljanje procesima određivanja cena kako bi se smanjili troškovi prilagođavanja cena. Ovo često uključuje korišćenje pojednostavljenih pravila određivanja cena ili usvajanje novih tehnologija određivanja cena. Na primer, izraelski knjižari su prešli od pojedinačnog utvrđivanja cena na grupe knjiga dodeljivanjem slovnih kodova (A, B, C, itd.) i objavljivanjem cenovnika. U Brazilu su trgovci na malo digitalizirali prilagođavanje cena elektroničkim nalepnicama na policama, što je eliminiralo troškove rada potrebne za ručno ažuriranje cena za stotine proizvoda koji se sada mijenjaju više puta (a ne jednom) sedmično.
Troškovi hiperinflacije takođe se mogu smanjiti uzemljenjem cena u stabilnijim valutama. Tokom izraelske inflacije, navođenje cena u dolarima bilo je često za trajnu robu i stanovanje – čak i u iznosima većim od onih koji su građanima zakonski dozvoljeni. U Venecueli tokom trenutne hiperinflacije, prodavci usvajaju peer-to-peer plaćanja kriptovalutama, omogućavajući uličnim prodavcima da cene digitalnim kovanicama. Pojednostavljavanjem procesa, ulaganjem u tehnologiju i predstavljanjem stabilnosti cena, organizacije mogu smanjiti troškove promene cena kako bi se snašle u inflatornim pritiscima.
Foto: shutterstock
Smanjite “stres neizvesnosti” kupaca
Za vreme odbegle inflacije, teško je znati vrednost bilo čega jer inflacija stvara promenjive fluktuacije cena i iskrivljuje relativne cene. Rutinske kupovine postaju složenije i zahtevnije, mentalno i emocionalno. Stres neizvesnosti zbog inflacije teško opterećuje kupce i pogoršava ga neizvjesnost tekuće pandemije, ukrajinski rat i strah od recesije. Kao menadžeri, uspješno suočavanje sa visokom inflacijom zahteva fokusiranje na načine da se smanji stres neizvesnosti kupaca. Ovo često uključuje korištenje strategija kao što su posvećenost i indeksacija.
Indeksiranje omogućava da se ugovorne cene automatski prilagođavaju na osnovu stope inflacije. Izraelske, nemačke i argentinske B2B firme su se bavile odbeglom inflacijom koristeći indeksaciju kako bi umanjile volatilnost. Tokom hiperinflacije ovi ugovori su bili indeksirani prema utvrđenim pokazateljima kao što su indeks potrošačkih cena (CPI) ili indeks cena proizvođača (PPI). Slično ugovaranje koriste kompanije koje kupuju i prodaju ponude s promenjivim troškovima robe ili ulaznih sredstava — pri čemu je indeksacija vezana za određenu robu ili input. Fokusirajući se na uticaj koji inflacija ima na vaše kupce, kompanije se mogu razlikovati pomažući u rešavanju svakodnevnih izazova kupovine tokom inflacije.
Smanjite društveni strah od “smanjivanja, pohlepe i sumnje”
Inflacija je više od problema kompanije ili korisnika, ona je društveni problem. Utiče na strukturu razmene, pojačavajući frustraciju kako ekonomija funkcioniše. Konkretno, u trenucima visoke inflacije kupci postaju sumnjičavi prema „smanjivanju“ (smanjenje veličine proizvoda bez znanja kupaca) i „pohlepi“ (kompanije koje iskorištavaju informacije i iscrpljenost kupaca radi povećanja profitabilnosti umesto da dele teret sa kupcima). Zajedno, to podstiče osećaj onoga što nazivamo “rastom sumnje”, rastući gubitak poverenja potrošača u firme i tržišta jer njihova sposobnost da koriste cene za donošenje odluka postaje sve teža.
Foto: shutterstock
Usred visoke inflacije, odgovornost je na menadžerima da pojačaju kredibilitet svojih poslovnih odluka i poverenje svojih zaposlenika i zajednica. Ovo uključuje podelu rizika, fokusiranje na odnose i partnerstvo sa zaposlenima, partnerima u lancu snabdevanja i kupcima.
Mnoge kompanije (i B2B i CPG) povećale su svoje partnerske napore sa dobavljačima, kupcima, zajednicama i vladama kako bi zajedno radile na upravljanju inflacijom. U Izraelu, kako bi prevazišle nestalu inflaciju, kompanije su se udružile sa sindikatima i vladom kako bi se obavezale na zamrzavanje cena i plata na tri meseca kao način da zaustave spiralu inflacije. To je pomoglo eliminaciji inflacije u Izraelu u roku od nekoliko meseci.
Usklađivanjem cenovne strategije kompanije oko pojednostavljivanja procesa, rastućih potreba kupaca i društvenih rizika, menadžeri mogu preživeti i napredovati čak i u najtežim vremenima inflacije.
(Izvor: hbr.org)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.