U Godišnjem izveštaju IEA takođe se predviđa da ce potrošnja uglja ostati na tom nivou do 2025. godine, pošto pad korišćenja ovog energenta u razvijenim zemljama neutrališe kontinuirano snažna tražnja u azijskim ekonomijama u razvoju.
To znači da ce ugalj i dalje biti najveci pojedinačni izvor emisije ugljen-dioksida u globalnom energetskom sistemu, ističe IEA, prenosi Rojters.
Procenjuje se da ce najveci porast potražnje za ugljem biti u Indiji, 7,0 posto, zatim u Evropskoj uniji 6,0 odsto i Kini 0,4 posto.
Svet je blizu vrhunca upotrebe fosilnih goriva, pri čemu će potrošnja uglja prva opasti, ali još nismo blizu toga, kaže Keisuke Sadamori, direktor za energetska tržišta i bezbednost IEA.
Potražnja za ugljem u Evropi je porasla zbog veceg prelaska sa gasa na ugalj usled visokih cena gasa i jer je dotok ruskog gasa smanjen. Međutim, očekuje se da ce evropska potražnja za ugljem do 2025. godine pasti ispod nivoa iz 2022, navodi se u izveštaju.
Globalna proizvodnja električne energije iz uglja ce ove godine porasti na novi rekord od oko 10,3 teravat-sati, dok će proizvodnja uglja skočiti za 5,4 procenta na oko 8,3 milijarde tona, što je takođe rekord svih vremena.
Očekuje se da ce proizvodnja dostici vrhunac sledece godine, a do 2025. bi trebalo da padne ispod nivoa iz 2022.
Tri najveca proizvođača uglja – Kina, Indija i Indonezija – ove godine ce dostici rekorde proizvodnje, ali uprkos visokim cenama i dobrim maržama za proizvođače uglja, nema znakova povecanja investicija u izvozno vođene projekte uglja. To ukazuje na oprez investitora i rudarskih kompanija prema srednjoročnim i dugoročnim izgledima za ugalj, navodi se u izveštaju.