Mali je na svom Fejsbuk profilu naveo da je u istom periodu kumulativni rast BDP-a u Nemačkoj iznosio 1,5 odsto, u Italiji 1,3, Velikoj Britaniji 1,1 odsto, Švajcarskoj 5,1, Austriji 3,8, Grčkoj 6,5, Crnoj Gori 6,6, Albaniji 10,3 odsto, u Hrvatskoj 13,6 odsto, Rumuniji 11,3, Bosni i Hercegovini, 11,1, Bugarskoj 10,8 procenata, što prema njegovim rečima znači da je srpska privreda rasla više nego privrede ovih zemalja u najtežem periodu krize.
“Ako Nemačka, jedna od najjačih svetskih ekonomija, u 2022. godini beleži realni rast BDP-a od 1,9 odsto, licemerno je kritikovati usporavanje rasta BDP-a Srbije, koja nikada u prethodnim decenijama nije spremnije dočekala nijednu krizu”, naveo je ministar finansija.
Ministar Mali je istakao da Srbija ima istorijski najnižu stopu nezaposlenosti od 8,9 odsto, rekordan priliv stranih direktnih investicija od četiri milijarde evra, veće plate i penzije, veću minimalnu zaradu.
Takođe i da penzionerima sa januarskim čekovima stiže i dodatno povećanje, što će, uključujući i prethodno povećanje od novembra, značiti kumulativnu povišicu od 20,1 odsto.
Mali navodi da se nosimo sa krizom koja traje duže od energetski generisanih ekonomskih problema, od 2020. kada je započela kovid kriza zamrzavanjem ekonomskih aktivnosti sa dalekosežnim posledicama na sve druge parametre važne za sveukupne rezultate.