U prethodnoj godini broj oglasa za posao u Srbiji je porastao, a velika je tražnja za radnicima u oblasti trgovine, za IT stručnjacima, elektrotehničarima, građevinskim radnicima i radnicima u ugostiteljstvu… S druge strane, najviše poteškoća da se zaposle imaju kandidati iz oblasti društvenih nauka, pokazuju podaci. Na koji način se tržište rada u Srbiji promenilo?
0:00/ 0:00
Foto: Shutterstock / Ringier
Među onima koji se često pominju kao najtraženiji su radnici u IT oblasti. Kao koosnivač IT kompanije, Nemanja Stefanović kaže da nikada nije bilo teže pronaći stručnjake. “Ogromna je potražnja za IT kadrom generalno. Definitivno u Srbiji fali veliki broj stručnjaka, posebno onih sa iskustvom, dok na tržištu ima dosta početnika”, kaže Stefanović.
Blic preporučuje
Srbiji nedostaje oko 15.000 IT stručnjaka, ali prema podacima Infostuda, ipak je najveći deficit na tržištu rada u sektoru trgovine, jer su prodavci najtraženiji poslednjih godina.
“Poslednjih 20 godina kod nas oblast trgovine i prodaje zauzima uvek visoko prvo mesto, a IT sada izbija na neko drugo mesto poslednjih desetak godina. Međutim, pored toga, ono što je traženo na našem tržištu, jeste polje administracije. Itekako se traže i elektrotehničari i mašinci, tako da možemo da zaključimo da se tehnički fakulteti mnogo bolje kotiraju na tržištu rada, nego društveni fakulteti. Što se tiče samog pronalaska posla, ali i tržišta rada”, kaže Miloš Turinski, iz Infostuda.
U prethodnoj godini, samo na sajtu Infostuda broj oglasa za posao porastao je za 30 odsto, pa ih je trenutno oko 80.000.
“Traže se vozači, automehaničari, frizeri, stolari, vodoinstalateri. To su pozicije za koje vam ne trebaju fakulteti, a sa kojima se lako dolazi do posla, koji je pritom siguran i stabilan sa visokim primanjima”, kaže Turinski.
Foto: Robert Getel / RAS Srbija
Stručnjaci primećuju da na srpskom tržištu fali radnika svih profila.
“Više ne vlada ona priča što je dugi niz godina važila u našoj zemlji, kada su poslodavci govorili, ako ti nećeš da radiš, ima na birou njih 20 koji će doći i zameniti te, nego je poslodavcima sve teže da dođu maltene do svih kadrova. I tako se bore za njih upravo nekim boljim uslovima. Prvi uslov je visina zarade, drugi je rad u smenama, ali tu je i mnoštvo drugih stvari koje utiču na privlačenje kandidata”, kaže Turinski.
Razvijene zemlje deficit radne snage nadoknađuju imigracijom, a u poslednje vreme i razvojem veštačke inteligencije. Pitanje je da li će i kada taj trend zaživeti i u Srbiji.
Povećano interesovanje za građevincima
Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da su, prema podacima sa kojima raspolaže NSZ, do posla prošle godine najbrže dolazili knjigovođe, računovođe, mašinski tehničari i elektrotehničari, tehničari obezbeđenja. Traženi su, kako navodi, bili i prodavci, vozači, medicinske sestre, građevinski manipulanti, barmeni, konobari.
“Kada je u pitanju viši nivo kvalifikacija, kao i prethodnih godina, najlakše su do posla dolazili IT stručnjaci, mašinski i elektro inženjeri, lekari opšte pakse i specijalisti, diplomirani ekonomisti i pravnici. Svakako ono što je bitno, da su poslodavci za određene poslove tražili licence i osobe koje su ih posedovale su imale prednost prilikom zapošljavanja”, rekao je Andrijanić.
Na pitanje da li će neka druga zanimanja doživeti procvat u 2023. godini, on je odgovorio da se očekuje da će deo zanimanja sigurno biti tražen i dalje, jer imaju određenu potražnju godinama unazad, ali je istakao da se očekuje povećano interesovanje za građevinskim radnicima, zavarivačima, tesarima, operaterima na CNC mašinama.
“Investitori koji dolaze svakako će povećati tražnju i očekujemo da će je biti u određenim delovima automobilske i gumarske industrije, na pozicijama kao što su manipulanti i radnici u proizvodnji, kao i šivači. Očekujemo da zanimanja vezana za negu starih lica imaju i u narednom periodu određenu potražnju”, navodi Andrijanić.
Foto: shutterstock
Ko ima najduži put do posla?
Kako navodi, najviše poteškoća da se zaposle imali su kandidati iz oblasti društvenih nauka, profesor defektolog za osobe sa poremećajem u ponašanju, politikolozi, socijalni radnici, istoričari i master istoričari, slikari, ratarski tehnolozi, filozofi.
“Za sva lica bismo mogli da kažemo da bi trebalo da razmisle da svoja znanja i veštine poboljšavaju. Poslednjih godina je trend da poslodavci vrlo često ne uslovljavaju određene poslove tačno određenom kvalifikacijom, odnosno zanimanjem, već da im je mnogo značajnije da li ljudi poseduju funkcionalna znanja, odnosno veštine za rad na određenim poslovima. Sigurno da je poznavanje rada na računaru nešto što će se i dalje tražiti i svako bi tu trebalo da nađe malo vremena da poboljša taj segment”, poručuje Andrijanić.
(Euronews)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.