Forum u Davosu bio je malo drugačiji i ostavio je manji utisak nego raniji, pre svega jer nije bilo političara. Jedini premijer bio je Olaf Šolc sa svojim ministrima i privrednicima. Izostali su glavni politički akteri, a taj skup je zamišljen kao susret politike i ekonomije i mnogi sastanci se održavaju na zatvorenim sastancima i neformalnim druženjima, mimo glavnih panela, rekao je profesor dr Ivan Vujačić.
“Utisak je da je ove godine Davos ima malo manji značaj nego što obično ima, upravo iz ovog raloga. Radi se o polikrizama, višestrukim krizama koje su zadesile svet, počev od kovida do rata u Ukrajini, koji je poremetio svetske tokove u ishrani i energetici, i to su sve izazovi za ekonomiju”, rekao je u razgovoru za RTS Ivan Vujačić.
Glavna poruka Davosa je, kako kaže, adaptirati se na neizvesnost i suočiti se sa predstojećim izazovima.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji kaže da će ova godina biti možda sa najnižom stopom rasta od završetka Drugog svetskog rata.
“Evropa će najviše trpeti zbog energetske zavisnosti. Ove godine smo imali sreće, jer je zima bila blaga, a rezerve pune. Evropa će se boriti sa inflacijom cele godine, trećina zemalja EU će ući u recesiju, a kako će se to odraziti na ostale, videćemo”, kaže Vujačić.
Za dva dana u Vašington putuje evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton, koji će pokušati da ubedi američku administraciju da evropskim proizvođačima omogući pristup na tržište električnih automobila i baterija, u SAD, Kanadi i Meksiku, uprkos favorizovanju lokalnih proizvođače u svrhu zelene tranzicije na osnovu Zakona o smanjenju inflacije.
Evropska unija je za slobodnu trgovinu bez ograničenja i protivi se protekcionističkim merama drugih država.
“Desilo se ono što je počelo sa Trampovim trgovinskim ratom s Kinom, što je istorijski promašaj, a narušena su svetska pravila trgovine. Dok se Tramp zadržao na trgovini, Bajden je to proširio na tehnološko obuzdavanje Kine. SAD vodi protekcionizam kroz ove mere, ali time su pogođene i druge zemlje”, ističe profesor Vujačić.
Smatra da BRIKS suštinski nije velika formacija, jer su te zemlje veoma heterogene kao Brazil, Rusija, Kina, Rusija, a mnoge nisu ni u najboljim odnosima.
“Nema nikakve šanse da se zameni dolar, jer se gotovo 50 odsto zemalja drži dolara tako da će on ostati dominantan. Da bi se to desilo, potrebno je duboko likvidno i transparentno tržište”, kaže.
Kada je reč o Srbiji, profesor Vujačić smatra da smo mi suštinski okrenuti pre svega evropskim investitorima.
“I kako bude njima, biće i nama, jer smo mi mala privreda. Naš glavni problem su domaća ulaganja i to mora da se stimuliše, jer nijedna privreda ne može da živi samo na državnim ulaganjima i stranom kapitalu”, naglašava Vujačić.