U januaru, devizne rezerve Srbije dostigle su rekord, skoro 21 milijardu evra, što pokriva šest meseci uvoza robe i usluga. Srbija ima blizu 40 tona zlata u rezervama, što garantuje sigurnost privredi i deponentima. S druge strane, kamate na štednju i dalje su ispod nivoa inflacije, dok novi krediti poskupljuju.
Generalna direktorka Sektora za monetarne i devizne operacije u NBS Nataša Radić kaže za RTS da tradicionalno ulaganje deviznih rezervi u zlato ima oblik sigurnog ulaganja, što naročito dolazi do izražaja u kriznim vremenima.
“U prethodnom periodu na međunarodnom tržištu bile su izuzetno niske kamatne stope, čak su bile i nulte i negativne, kao što je to slučaj sa evrom, tako da su centralne banke određeni deo svojih deviznih rezervi svakako ulagale u zlato i na taj način su izbegavale gubitke po osnovu negativnih kamatnih stopa”, objasnila je Radićeva.
Kada je reč o poskupljenju zaduživanja, ističe da ne treba sve posmatrati kroz keš kredite, jer je to vrsta kredita koji su po svojoj prirodi najviše rizični i najskloniji upravo tom povećanju.
“Naravno, kamatne stope su povećane, što je posledica povećane inflacije i na međunarodnom nivou i kod nas u poslednjih godinu i po dana, tako da su centralne banke morale da reaguju povećavanjem svojih referentnih kamatnih stopa, što se svakako prenelo i na ostale kamatne stope na finansijskom tržištu i dovelo do poskupljenja”, objašnjava Radićeva.
Vrhunac inflacije u ovom tromesečju
Upitana dokle očekuje rast referentnih kamata za dinare i evre, Radićeva kaže da u Narodnoj banci Srbije očekuju da već tokom prvog tromesečja ove godine inflacija dostigne svoj vrhunac.
Potom, dodaje, inflacija bi počela da se smanjuje i trebalo bi da se vrati u granice cilja sredinom naredne godine.