Portparolka EK Dana Spinant je izjavila da Komisija ima u vidu rezerve koje su izrazile određene zemlje da bi ih razumela i pokušala da pomogne.
“Želimo da bolje razumemo ovu zabrinutost država članica, pre nego što nađemo najbolji način za dalji rad, naglasila je ona.
Švedska, kao predsedavajuća Savetu EU, odlučila je da odloži formalno potpisivanje novih standarda emisije CO2 za automobile i kombije, prvobitno zakazano za 7. mart, za sastanak Saveta EU koji će biti kasnije održan.
Zvanično odobrenje Saveta za nove standarde, koji bi efektivno okončao prodaju novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, trebalo je da bude formalnost nakon što su zemlje EU u novembru prihvatile taj sporazum, preneo je briselski portal Politiko.
I Evropski parlament je prošlog meseca dao saglasnost za predlog sa 340 poslanika za i 279 protiv. Zakon sada treba da usvoje ambasadori da bi mogao da dobije konačno zeleno svetlo.
Međutim, nemački ministar saobracaja Folker Vising, član liberalne stranke Slobodne demokrate, ove nedelje je upozorio da ce Berlin uskratiti svoju podršku osim ako Evropska komisija ne iznese plan o određivanju uloge e-goriva nakon 2035. godine. Nemačka je, naime, lider u automobilskoj industriji.
Prošlog leta, Italija, Portugal, Slovačka, Bugarska i Rumunija pozvale su da se zabrana odloži do 2040. godine tražeći više vremena za prilagođavanje postojece infrastrukture.
Ove nedelje se sa planom nije složila ni Poljska.
Radi se o najznačajnijem predlogu u Zelenom dogovoru Evropske komisije i njegov cilj je postepeno smanjenje emisije štetnih gasova dok svi novi automobili i kombiji koji se prodaju na tržištu EU nakon 2035 godine ne pređu na 100% smanjenje emisije CO2. To znači da će od tog datuma iz saobraćaja biti isključeni svi automobili na benzin i dizel.
Zeleni dogovor ima za cilj da do 2050. godine celokupnu ekonomiju učini neutralnom kada je u pitanju emisija CO2.