– Šanse za duboku i dublju recesiju u evrozoni su znatno smanjenje, prognoza je i da će Nemačka i Italija imati rast od 0,1 i 0,6 odsto – rekao je danas predsednik Saveza ekonomista Aleksandar Vlahović, otvarajući jubilarni 30. Kopaonik biznis forum čija je centralna tema otpornosta ekonomija u kriznim vremenima, ključni problemi i izazovi.
0:00/ 0:00
Foto: Zoran Ilić / Ringier
– U prošloj godini rast svetske privredje je bio 3,4 odsto, ove godine rast će usporiti na 2,9.. Inflacija je manja, brže su su uspostavili globalni lanci u trgovini, došlo je i do stabilizacije cene energenata i u ovo godini. Tako će Amerika rasti 1,4 odsto Kina 5,2, Japan 1,8. Inflacija će pasti sa 8,8 na 6,6 odsto u svetu – ocenio je Vlahović.
Blic preporučuje
Foto: Zoran Ilić / Ringier
Vlahović je ocenio da je u vremenu geopolitičke krize sa prisutnim rizicima ključno pitanje da li je privreda otporna na postojeće i eksterne šokove.
– Prognoza da će se ratni sukob brzo završiti je bila pogrešna. Evrozona je prema procenama ostvarila rast od 3,5 odsto pri čemu su 2 od 4 najveće ekonomije imale dvostruko manji rast. Prosčeni rast se projektuje na 0,7 ove godine, i uprkos toj 5 puta manjoj stopi i dalje je ovo pozitivna vest. Šanse za duboku i dugu recesiju su značajno smanjenje, moguća je tehnička recesija, plitka i kratka pre svega u Nemačkoj i Italiji, ali i one će imati blag rast – ocenio je Vlahović.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
– Osnovni rizici su dalja eskalacija sukoba, sporiji oporavak Kine, moguće prelivanje negativnog efekta real estate bubble-a, i kriza duga u nekim prezaduženim zemljama. Što se tiče Zapadnog Balkana ostvareni su lošiji rezultati u odnosu na 2021. Teško je sa velikom preciznošću odrediti koliki će biti rast, ali neće biti veći od 2,3 odsto. Ključni pokretači rasta bili su oporavljena potrošnja, investicije i izvoz u nekim zemljama – ocenio je Vlahović.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
– Potrebne su reforme, Srbija mora da se modernizuje, da podiže produktivnost i konkurentnost. Željeni rast neće biti moguć bez rasta investicija – ocenio je Vlahović, dodajući da domaći investitori očekuju jasna pravila za sve učesnike, ali i da je potrebno završiti reformu javnih preduzeća.
– Vlada je u odnosu na BDP uvećala kapitalne investicije, nivo stranih investicija je dupliran, ali ukazujemo da domaće investicije padaju. Takav trend govori da postoje ozbiljna institucionalna ograničenja. Govorimo o potrebi unapređenja poslovnog ambijenta – rekao je Vlahović.