У Београду се одржава међународни сајам дрвне индустрије и Међународни сајам столарије. Вредност извоза намештаја од дрвета прошле године била је 354 милиона долара, са тенденцијом даљег раста.
Дрвна индустрија Србије заједно са пољопривредом, металском и ИТ индустријом ослонац је развоја земље. У тој области запослено је око 55.000 радника.
Бојан Станић из ПКС рекао је за РТС да када погледамо индустријску производњу у Србији, у последње две године видимо благи пад по основу индустријских индекса. Када говоримо о извозу – због цене извоз је већи за око 20 посто, а количински он је стагнантан у 2022. у односу на 2021.
Према његовим речима, захваљујући вишој цени наши извозници су успели да акумулирају финансијска средства која ће бити значајна за наредне године.
“Имамо добру тражњу и у земљи и на међународном плану – када говоримо о међународном тржишту на које извозимо то је пре свега тржиште ЕУ”, додаје Станић.
Најзначајнија извозна тржишта су Чешка, Италија, Немачка, Пољска, а у региону Црна Гора. Све је то, како каже, регулисано споразумом о слободној трговини.
Домаћа производња дрвне грађе није довољна
“Имамо много већи капацитет него што реализујемо“, каже Станић, додајући да је то из разлога што домаћа производња сировине дрвне грађе није довољна, један део се увози, један део користимо, али и извозимо дрвну грађу – имате однос плус–минус.
Објашњава да је то због тога што је таква међународна трговина. Постоје уговори на билатералној основи између земаља, а постоје уговори између компанија наших и страних партнера.
“И када погледате сировину у 2020. години, више смо увезли сировине него што смо извезли. По том капацитету Србија је средње шумовита земља, она је на светском просеку, али испод просека на нивоу Европе. Од укупних површина шуме, око 80 процената су листопадна дрвећа, 20 посто четинари, а у оквиру листопадних шума доминирају буква и храст који су главна и основна сировина за производњу намештаја у нашој земљи“, каже Станић.
То је обновљив ресурс, али не тако брзо обновљив, мора се водити рачуна о одрживости система и оних који производе намештај и оних извозе резану грађу, као и о екологији, подвукао је Станић.
Када погледамо производњу од дрвета, генерално намештаја, ту имате око 3.300 компанија које послују у Србији, ту су предузетници и привредна друштва.
Значајан је и број запослених – око 25.000, каже Рајић. У укупном извозу то је 2,5 процената, а у увозу 0,6 процената.
Конкурентни у производњи намештаја и извозу
Генерално смо конкурентни у производњи намештаја и извозу, ограничавајући фактор је радна снага, као и ресурси, рекао је Станић.
Људи виде прилику и лакше се организује као предузетник него као привредно друштво.
У прошлој години плус који смо остварили у извозу намештаја не само од дрвета, него и генерално од намештаја, је био око 460 милиона евра. То је значајан пораст у односу на 2021. и онда људи у томе виде прилику, хоће да се позиционирају на том тржишту као мали привредник да би касније оствари већи приход од своје инвестиције, истакао је Станић.
Станић каже да постоји континуирани пораст међународне и општеевропске тражње за намештајем јер је то есенцијално добро – како расте број становника, куповна моћ, тако се повећава тражња и градња.
Кућни намештај
Говорећи о кућном намештају каже да ту има неколико категорија, једна је за оне који имају веће приходе, који су богатији – реч је о пуном дрвету, масивном дрвету.
Квалитетна је буква, храст, ораховина, а људи хоће да имају природне материјале, да мање виде пластику, каже он.
Наша индустрија производи намештај од плочастог материјала, иверице који је јефтинији али квалитетан у својој категорији, рекао је Станић.
Поред тога што од сировине направите намештај, постоје биљна уља којим се то премазује, лакови, то је нешто што чини конкурентску предност.
Говорећи о зарадама у сектору дрвне индустрије, Станић каже да ако је просек зараде 640 евра нето, у овом сегменту је 450 – тако да постоји проблем недостатка радника.