Rusija je od početka uvođenja sankcija napravila 80 milijardi dolara u gotovini putem ofšora.
Izvor: Tanjug
Foto, ilustracija: Profimedia
To je oko trećine od 227 milijardi dolara neočekivanih prihoda zarađenih prošle godine od izvoza.
Kako navodi Blumberg, oko 80 milijardi dolara nalazi se po fondovima gotovine, nekretninama i investicijama u filijalama u inostranstvu.
”Zbog zakasnelih sankcija Evrope na ruski energetski sektor, Kremlj je uspeo da akumulira jedan od najvećih viškova u svojoj istoriji. Ovo je de fakto negiralo efekat zamrzavanja sredstava centralne banke u martu 2022, pošto bi Rusija mogla da nadoknadi ono što je izgubila”, ocenila je ekonomistkinja Međunarodnog instituta za strateške studije Marija Šagina.
U prikupljanju međunarodnih sredstava prošle godine Rusija je dodala ekvivalent od oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda, što je blizu proseka za period između 2009. i 2013, kada su takođe bile povećane cene nafte i ograničenih deviznih intervencija centralne banke, navodi agencija.
Sudbina ruskih fondova u inostranstvu je sve više u fokusu kako zemlje koje podržavaju Ukrajinu, kao što su Kanada i Nemačka, pokreću ideju da iskoriste milijarde zamrznutih ruskih sredstava za kompenzaciju Ukrajini i pomoć u njenoj obnovi.
”Za rusku vladu, sredstva akumulirana u inostranstvu predstavljaju resurs koji se može iskoristiti putem vanrednih dažbina na izvoznike. Takve ’rezerve u senci‘ mogu se formalno pretvoriti u korist za državu na različite načine”, naveo je profesor na ruskoj Državnoj akademiji za spoljnu trgovinu Aleksandar Knobel. On je kazao da kako EU postaje manje zavisna od snabdevanja ruskim energentima, verovatno će sredstva u inostranstvu privući više pažnje kao moguća meta sankcija.
Sa nižim cenama roba i novim ograničenjima izvoza nafte koja su nedavno stupila na snagu, suficit na tekućem računu Rusije naglo je opao, pa Banka Rusije predviđa da će suficit ove godine iznositi 66 milijardi dolara, 48 milijardi dolara u 2024. i 41 milijardu dolara u 2025. godini.
Blumberg navodi da čak i ako strane vlade budu u stanju da utvrde vlasništvo nad novim ruskim fondovima u inostranstvu i povežu ih sa državom, ukupan iznos će verovatno biti manji od zvaničnih procena.
Bivši savetnik ruske vlade i ekonomista Sergej Gurijev naveo je da je akumulacija skrivenih rezervi, odnosno rezervi ”u senci” sasvim moguća. ”Glavno pitanje je u kojoj meri bi ove rezerve bile dovoljne za finansiranje budžetskog deficita 2023. godine”, ocenio je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.