недеља, 02.04.2023, 20:00 -> 20:32
Извор: РТС
Аутор: Јована Вулиновић
Замислите да сте у страној земљи – не разумете језик, гужва је, а не знате шта се догађа, потребна вам је помоћ, али не можете да је затражите. Тако се осећају особе са аутизмом сваког дана. Данас је њихов дан, а готово сваке године закључак је да нису довољно укључени у друштво.
Када следећи пут будете чули пролећни пљусак, сетите се да има оних које то узнемирује. Многи не могу да кажу оно што осећају. Колико је живот особа са аутизмом непредвидив и тежак, знају родитељи који су им често једини ослонац.
“Ићи ћу на замену срчаних зализака. Док будем у болници, не могу да добијем персоналног асистента, чак ни за седам дана, јер он не иде у школу”, прича мајка аутистичног детета Мирослава Дацић.
Татјана Пешкир, мајка, каже да је потребно право на боловање и посебно седиште у аутобусу. “То је комплексно питање, у ком морају да учествују све институције”, објашњава Пешкир.
Мајка Александра Рабреновић истиче да је сваком детету потребно обезбедити асистента, истичући да је реч о социјалном проблему. “Трошкови иду на буџет родитеља. Једна плата одлази на такве трошкове”, наводи Рабреновићева.
Не зна се колико има деце са аутизмом
Доктори кажу да регистар за децу са тешкоћама у развоју постоји, али да нема тачних података колико их је са аутизмом. Зна се да је четири пута чешћи код дечака него код девојчица.
“У просеку око 850 деце годишње буде хоспитализовано због боље дијагностике. Свако пето дете је изашло са неком од дијагноза из спектра аутизма”, каже докторка Мирјана Шуловић Живковић из Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Лекари око две године раде различита испитивања да би успоставили дијагнозу.
“Дете не успоставља контакт очима са родитељима од шестог месеца живота, не пружа рукице да га подигне родитељ, не узвраћа гласом када му се обрати родитељ и не прати играчку у покрету. Ниједну реч не проговара до узраста од годину дана”, објашњава проф. др Милица Пејовић Милованчевић, са београдског Медицински факултет.
Докторка Ана Кесић, дечји психијатар са Клинике за нурологију и психијатрију за децу поручује да осам до тридесет одста особа са аутизамом, има и епилепсију.
Први београдски центар
Потешкоће се настављају када одрасту. Према закону о социјалној заштити, особе са аутизмом имају право на материјалну помоћ, услуге дневног боравка, предах смештај, помоћ у кући и личне асистенте.
“Идеално би било, као у другим земљама, да постоје тимови за транзицију који већ годину до две унапред припремају особу за на пример излазак из система школовања и улазак у систем запослења”, наводи докторка Вања Мандић Маравић са Медицинског факултета у Београду.
Да би се породицама бар мало помогло, у Београду је отворен први Центар за аутизам на дечјој клиници за неурологију. Раде по принципу дневне болнице, за децу и младе до 18 година. У њој се обављају и дијагностика и третман.