Prvobitni plan je bio da se žito iz Ukrajine preko članica EU transportuje za prodaju na svetskom tržištu, uglavnom za Bliski istok i Afriku, ali je zbog „uskih grla” u transportu deo ostalo u tranzitnim zemljama, što je stvaralo pritisak za snižavanje cena.
Blic preporučuje
Tako je za manje od godinu dana EU prešla sa problema velikog skoka cene pšenice na suprotan problem, pa je Brisel izdvojio sredstva za obeštećenje poljoprivrednika u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj.
Jeftino žito i drugi poljoprivredni proizvodi iz Ukrajine preplavili Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku
Foto: str / EPA;
Poljoprivrednici prozivaju pojedine proizvođače brašna da jeftiniju pšenicu iz Ukrajine mešaju sa domaćom pšenicom, a proizvod deklarišu kao da je u potpunosti dobijen mlevenjem domaće pšenice. Pošto se dodatne količine ne mogu dovoljno brzo izvoziti kroz luke zbog nedostatka kapaciteta, pšenica iz Ukrajine se stavlja u silose, što zauzima kapacitete domaćih poljoprivrednika.
Poljskoj je namenjeno 30 miliona evra pomoći EU, Bugarska bi trebalo da dobije 17 miliona evra, a Rumunija 10 miliona evra. Novac će biti uplaćen u državni budžet, koji će sredstva preneti poljoprivrednicima. U planu je i drugi paket pomoći, koji bi trebalo da bude objavljen narednih dana.
Pšenica se transportuje takozvanim “solidarnim rutama”, koje pokušavaju da zamene izvoz preko Crnog mora, što je tradicionalna ruta za izvoz pšenice i drugih prehrambenih proizvoda iz Ukrajine u Afriku i Bliski istok.
Egipat, Etiopija, Nigerija, Maroko, Indonezija i Pakistan uvezli su pšenicu u milijardama dolara 2021. godine i u određenoj meri zavise od neprekidnog toka iz Ukrajine da bi prehranili svoje stanovništvo. Na početku rata u Ukrajini ovo je bilo ugroženo, a izvoz preko Crnog mora postao je rizičan.
“Solidarne rute“ koje prolaze kroz članice EU donekle su rešile problem, ali je nagli priliv saobraćaja doveo do brojnih logističkih problema. Skladištenje, transport, lokalna infrastruktura i domaća tržišta su pod velikim stresom, što je razbesnelo poljoprivrednike.
Foto: Vadim Ghirda / Tanjug/AP
Motivacija za preteranu reakciju je delimično politička
Sasvim je prirodno da poljoprivrednici „brane“ svoje cene, a verovatno je i da ima onih koji situaciju iskorištavaju nelojalnom tržišnom praksom, poput mešanja ukrajinske i domaće pšenice, i deklarisanja kao brašna dobijenog isključivo od domaćeg porekla. sirovine. Ali politička situacija partija na vlasti u državama koje su se pobunile protiv ukrajinske pšenice je svakako faktor.
U Poljskoj će se krajem godine održati parlamentarni izbori. Na zadnjima, održanima 2019., koalicija predvođena strankom Pravo i pravda ostvarila je premoćnu pobjedu s 43.6 posto glasova. Konkurentska Građanska koalicija je osvojila samo 27.4 posto glasova.
Zadnjih mjeseci podrška vladajućoj koaliciji stagnira na oko 35 posto, dok podrška konkurentskoj koaliciji postepeno raste. Ne mora značiti da je to glavna motivacija za odluku Poljske o zabrani uvoza žitarica iz Ukrajine, ali je sigurno faktor.
Slovačka je u političkoj krizi i izgledni su prijevremeni izbori. Mađarska se bori s najvećim rastom cijena u EU, posebno hrane. Paradoksalno je da se država koja ima najveći rast cijena prehrambenih proizvoda u EU buni protiv jeftinog uvoza, ali poljoprivrednici čine biračku bazu Orbanovog Fidesza.
Foto: Shutterstock/ MVelishchuk, Shutterstock/ Artem Grebenyuk / Ringier
Cene padaju još od sredine 2022.
Veliki pad cena pšenice i ostalih prehrambenih proizvoda nije specifičnost država koje su se pobunile protiv uvoza iz Ukrajine. Cene padaju u celom svetu još od petog meseca prošle godine, nakon što su naglo narasle zbog početka rata u Ukrajini.
Trenutna cena na veleprodajnom tržištu u SAD-u se kreće oko 7 dolara po bušelu, tj. 260 dolara (250 evra) po toni. U prvim mesecima rata u Ukrajini je bila od 11 do 12 dolara po bušelu, više od 400 dolara po toni.
Od tada cena kontinuirano pada i trenutno je na nivou iz avgusta 2021. Ista je situacija na evropskom veleprodajnom tržištu. Trenutno se cene kreću između 250 i 260 evra po toni, početkom godine su bile oko 300 evra po toni, a u drugoj polovici prošle godine između 330 i 350 evra.
Takvo kretanje cena se sasvim poklapa s kretanjem cena u ostatku sveta, kao u SAD-u, jer je pšenica relativno homogeno dobro kojim se masovno trguje po celom svetu, pa su razlike u cenama minimalne.
Podaci o globalnom kretanju cena sugeriraju da poljoprivrednici u Poljskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Rumuniji Bugarskoj jednostavno svetski pad cena povezuju s uvozom iz Ukrajine, samo zbog toga što se dva događaja vremenski podudaraju (čak je pad cena počeo ranije).
Moguće je da su farmeri pogrešno povezali uzrok i posledicu, posebno zato što pšenica iz Ukrajine nikada nije bila značajno uvezena u EU, jer se smatra da je lošeg kvaliteta (kao i ruska). Destinacija je uvek bila u Africi ili Aziji.
Foto: ZMP/Index.hr / screenshot
Ipak je postignut dogovor
Međutim, Ukrajina i Poljska su se dogovorile o transportu žita, pod određenim uslovima. Teret će biti zapečaćen, čuvan i nadgledan kako bi se osiguralo da proizvodi prestanu da preplavljuju poljsko tržište i izazivaju haos u cenama. Čak će se koristiti i uređaji za praćenje, a konvoji će biti posebno obezbeđeni.
Poljski ministar poljoprivrede Robert Telus rekao je na konferenciji za novinare da su Varšava i Kijev „razradili mehanizme koji znače da ni tona (ukrajinskog) žita neće ostati u Poljskoj, da će sve ići u tranzit“.
Prema njegovim rečima, cilj privremene zabrane je bio da se delimično skrene pažnja EU na problem. Iako Poljska podržava ideju o rutama solidarnosti, EU nije učinila ništa da olakša transport i spreči prezasićenje, dodao je poljski ministar poljoprivrede.
Nije poznato da li će se dozvola odnositi i na druge poljoprivredne proizvode ili će sličan dogovor biti postignut sa Mađarskom, Slovačkom, Rumunijom i Bugarskom, koje imaju sličan problem.
Problem definitivno postoji i kombinacija je nekoliko faktora. Istovremeni pad cena hrane na svetskom tržištu i tranzita iz Ukrajine može stvoriti lažnu percepciju da je za sav pad cena kriv uvoz iz Ukrajine, neke kompanije sigurno iskorištavaju situaciju nelojalnom tržišnom praksom, a kapaciteti transportne, logističke i druge infrastrukture nisu dovoljno velike da „apsorbuju“ iznenadni šok.
(Index)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.