Učesnici panela su Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ljupčo Nikolovski, ministar poljoprivrede Severne Makedonije i Miljan Ždrale, regionalni direktor za sektor agrobiznisa u EBRD za Centralnu i Jugoistočnu Evropu.
Blic preporučuje
Foto: Zoran Ilić / Ringier
Ministarka Tanasković: Sada treba da pređemo na izvoz gotovih proizvoda
– Srbija je neto izvoznik poljoprivrednih proizvoda i na tome moramo da radimo. U prethodnom periodu smo bili izvoznik sirovinske baze, a sada treba da pređemo na izvoz gotovih proizvoda i da na taj način veći deo prihoda zadržimo u zemlji. Inicijativa “Open Balkan” je pokazala koliko to znači svima nama. Samo tri članice su prema nekim procenama uštedele 30 miliona sati time što su sporazumi o slobodnom kretanju uspostavljeni. Prema procenama Svetske banke ušteda je preko 3 milijarde evra, od čega polovina ide Srbiji – ocenila je ministarka Tanasković na panelu o regionalnoj povezanosti.
Kako kaže ministarka, inicijativu je podržala i EU.
– Što se tiče unutrašnje inicijative, ne može poljoprivreda da funkcioniše jednoobrazno, ne možete bez instituta, bez fakulteta, bez institucija, bez kontrole – istakla je ministarka uz komentar da smo sada sistemski videli kako to treba da izgleda.
Kako je dodala, sada radimo na još većoj povezanosti institucija, da bi usko i neodvojivo dnevno radili.
– Kada tako razmišljamo i funkcionišemo rezultat je neminovan. Stav Vlade Republike Srbije i ministarstva poljoprivrede je da ceo lanac držimo za stolom, kaže ministarka.
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Tanasković je naglasila da Srbija sada vidi šansu u novim tržištima poput Kine, Afrike i Emirata.
– Srbija ima izuzetan poljoprivredni potencijal u smislu izvoza. U 2022. smo izvezli poljoprivrednih proizvoda za 4,7 milijarde, a ove godine ćemo i taj rekord oboriti. Za sada radimo na 47 novih sporazuma, nabrojala je ministarka.
– Ono gde smo se izdvojili je organska proizvodnja. Porasla je preko 200 odsto od 2016. godine. Te godine je bilo 416 gazdinstava, a sada ih ima 1.890. To su te nove šanse, nesumnjivo je da država stoji iza poljoprivrede kaže ona.
Pored toga ministarka je kao sektore sa velikim potencijalnom istakla i vinogradarstvo i voćarstvo, ali kako kaže i tu se treba fokusirati na gotov proizvod.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
Ministar Nikolovski: Poljoprivreda u BDP Severne Makedonije 10 odsto
Kako ističe Ljupčo Nikolovski, ministar poljoprivrede Severne Makedonije, poljoprivreda u BDP Severne Makedonije nama čini 10 odsto.
– Fokus politike ove godine je i poslednjih 5 godina je agrobiznis i prerađivačka industrija, tj. na finalnom proizvodu. Ono na čemu treba da se temelji Open Balkan je gotov proizvod.
Kako je istakao ministar, ove godine će izvoz oboriti 3 rekorda.
On je napomenuo da je trgovinska razmena između Srbije i Severne Makedonije iznosila oko 1,1 milijardi evra, i da su inicijative unutar “Open Balkana” izuzetno značajne za njegovu zemlju.
– Ove godine smo drastično promenili načine subvencionisanja i od januara smo krenuli u digitalizaciju, kaže Nikolovski koi se osvrnuo i na ono što globalni trendovi traže.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
– EU je strateški partner Severne Makedonije. Ja sam generacija političara koji su se odlučili da donesemo hrabrije odluke. Ako ne promenimo navike naših poljoprivrednika, ako ne proizvodimo po standardima ne moramo da pravimo ništa. Dakle nalazimo se u situaciji da moramo da napravimo proizvode i u dovoljnim količinama i sa zadovoljavajućim kvalitetom – ocenio je ministar Severne Makedonije.
– Trgovinska razmena sa EU je porasla za oko 30 odsto, istakao je Nikolovski.
Na samom kraju svog izlaganja, ministar Severne Makedonije je istakao da odnosi Srbije i Makedonije nikad nisu bili bolji i da bi to trebali i da prenesemo na teren, u smislu bolje saradnje, trgovine i sl.
Ždrale: Nama je u fokusu privatni sektor
Prisutnima se obrfatio i MIljan Ždrale, regionalni direktor za sektor agrobiznisa u EBRD za Centralnu i Jugoistočnu Evropu.
– Mi smo jedinstvena međunarodna finansijska institutcija. Kada kažete EBRD svi to vezuju za velike infrastrukturne državne projekte, ali nama je u fokusu privatni sektor… Nama je ovaj sektor po značaju porastao i po broju projekata i po volumenu. Poljoprivredu radimo kao evropska banka kroz ceo “value chain” – ocenio je Ždrale.
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Kako je rekao, to rade kroz dve linije.
– Radimo sa srednjim i većim kompanijama… Sa druge strane su mala i srednja preduzeća i sa njima pokušavamo na 3 načina, kaže on i nabraja da sa MSP rade kroz finansijske institucije, “advisory” i kroz fond napravljen za Zapadni Balkan.
On se u izlaganju osvrnuo i na nove “zelene” preduslove za finansiranje i poslovanje, i kako kaže, svaki novi projekat, navodeći primer autoputa, postaje sve teži ako nema razvijenu ili predviđenu infrastrukturu za e-mobility.
– To nije jednostavno i preskupo je za naše zemlje. Tako je i u sektoru poljoprivrede, tj. celog tog lanca i tu se forsiraju železnice koje su zelene. To je nama fokus, Beograd-Niš je veliki projekat. To je dokaz da otvaranje ka jugu u prvoj fazi transport, pa onda i putnički transport, istakao je Ždrale.
Kako kaže, unutar godišnjeg izveštaja EBRD je radio veliko istraživanje kompanija sa preko 100 zaposlenih.
– 64 odsto njih je imalo prekid u lancima nabavke, 50 odsto je imalo problem sa transportom, skoro 10 odsto je imalo problema zbog klimatskih promena. Svega 40 odsto u našim zemljama uopšte zna da oktobra 2027. kreće zelena taksa. On je označen za aluminijum, papir, čelik, veštačka đubriva. Kako će se on obračunavati još uvek se nezna, kaže on.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
Panelisti su se dotakli i stočnog fonda, a ministarka Tanasković je istakla da će on ove godine iznositi oko 120 miliona, ako ne i više.
– Svi smo se aktivirali u tom pravcu i tu je fokus, dajte da zaustavimo pad fonda i da ga pojačamo, kaže Tanasković.
Što se ove godine tiče, naglasila je, definitivno ću reći da smo uspeli ako smo zaustavili pad stočnog fonda, a nešto smo napravili ako smo povećali fond, zaključila je ministarka.