Konferenciju, na koju je juče pristiglo oko 400 direktnih i indirektnih učesnika iz sektora poljoprivrede, otvorila je Jelena Tanasković, ministarka za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, a prisutnima se na početku obratio i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.
Blic preporučuje
U prepunoj sali i danas je ministarka Tanasković, ali i ugledni privrednici i rukovodioci kompanija, Dušan Radičević, direktor u kompaniji Al Dahra, Ružica Blizanjac, direktor u kompaniji Dr Milk, direktor kompanije Zlatiborac Dušan Knežević, Ljubinko Gobeljić predsednik kompanije FPM Agromehnika, Predrag Milenović, član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa privredom u Banci Intesa, Miljan Ždrale, regionalni direktor za sektor agrobiznisa u EBRD za Centralnu i Jugoistočnu Evropu, Radoslav Šević, direktor veterinarske stanice MAT-VET, Nedeljko Berak, zamenik direktora Matijević Agrara, te visoki predstavnici UNDP, USAID, UN…
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Foto: Zoran Ilić / Ringier
Danas na “dnevnom redu” tri panela. Oko dvadesetak panelista pričaće na teme regionalne povezanosti kao mogućnosti razvoja, lancima snadbevanja i izvoznoj šansi, kao i klimatskim promenama i njihovom uticaju na poljoprivredu. Prisutima će se takođe obratiti i David Bencsik Mate, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Mađarskoj, kao i ministri poljoprivrede Srbije Jelena Tanasković i Makedonije Ljupčo Nikolovski.
Celu Konferenciju možete pratiti na sajtu Grow Up ili na Blic.rs, a mi ćemo vam u nastavku uživo, iz minuta u minut prenositi sve detalje debate na temu poljoprivrede u Srbiji izazovima, mogućnostima i šansi.
12:00 Drugi panel: Lanci snadbevanja i izvozna šansa
Drugi panel, drugi dan konferencije Grow up ima temu koja je najveće interesovanje izazvala kod industije i proizvođača i prerađivača, ali i trgovaca. Na panelu pod nazivom “Lanzi snadbevanja i izvozna šansa” učestvuju Dušan Radičević, CEO Al Dahra Srbija, Miloš MIjović direktor MK Farming, Predrag Milenović, član izvršnog odbora i direktor divizije za poslovanje sa privredom Banka Intesa, prof. dr Dušan Živković, dekan poljprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Radoš Gazdić, CEO Razvojna agencija Srbije, Aleksandar Panovski, podsekretar pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Mladen Petković iz Privredne komore Vojvodine.
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Dušan Radičević, Al Dahra: Poljopriveda nije traktor na njivi
Na početku panela prisutnima se obratio Dušan Radičević, direktor kompanije Al Dahra koji je ukazao na brojnost svetske populacije i značaj snadbevanja hranom.
– Za nas su lanci snabdevanja neverovatno kritični i važni. Pre svega bitno je to da poljoprivreda i stočarstvo nisu stari traktor na njivi. Generalno mišljene jeste da je industrija jednostavna i konzervativna, a suština je totalno drugačija, rekaoje Radičević i nastavio:
– Naš posao je da nahranimo sve ljude na kugli zemaljskoj. Kada bi svi jeli kao Evropljani i Amerikanci ne bi bilo dovoljno hrane za sve. BIće nas 2 milijarde više, imamo kupovnu moć koja se diže u svim regionima. Ti ljudi će više konzumirati hrane. To znači da moramo sa isto resursa da napravimo više hrane, to znači da moramo biti efikasniji i brži, a to nije jednostavno – upozorio je Radičević.
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Radičević je ukazao i da sve što se proizvedete mora negde da se spakuje i da je mnogo delova koji se nadovezuju.
– Ali nije ni to samo, već i pitanje finansiranja, kao i kako ćete “hendlovati” rizike u poslovanju. To sve možemo, ali moramo mnogo brzo da radimo. Deo problema rešavano novim tehnologijama, ali ključ svega je da imamo što više podataka. Samo kada imamo podatke možemo da upravljamo sa sistemom, ali moramo da budemo svesni da sa isto resursa moramo da proizvedemo mnogo više hrane – rekao je Radičević.
Kako kaže, postoji i lažna slika da bi se prilagođavanjem na klimatske promene manje proizvodilo, ali to nije tačno.
Govoreći o problemima, dodao je i da se danas ne možete vezati za jednu luku, ni za jednog logističara, kao i da je nužno planiranje.
– Ne mogu ja da imam hektar zemlje, da sejem kukuruz i da mislim da ću od toga da živim normalno ili da imam jednu kravu i da mislim da od novca koji tako zaradim mogu dete da pošaljem da se školuje u inostranstvu. U drugim zemljama imaju kooperative, pa su od 10 hektara napravili 50 i ne sade kukuruz i njihova pregovaračka moć je tako mnogo veća – rekao je Radičević.
Miloš Mijović direktor MK Farming istakao je da MK posluje na 4 stuba poljoprivrede, i da su kao kompanija drastično povećali prihode.
– Postoji čitav niz repromaterijala koji su u našem fokusu i koji su neophodni za naše poslovanje. Na 13.500 hektara zemlje oko 60 odsto je pod sistemom navodnjavanja. Imamo prvu klasu zemljišta sa sistemima za navodnjavanje i uspevamo da proizvedemo velike prinose. Uspevamo da radimo i po 2 kulture u jednoj ekonomskoj godini, i uspevamo da radimo i ekstremno zahtevne kulture. To nam daje prednost i na osnovu toga pravimo profitabilnost – ukazao je Mijović govoreći i o značaju digitalizacije u poljoprivred i dodao da povrće i jabuku izvoze u preko 25 zemalja širom sveta, na 3 kontinenta.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
Milenović, Banca Intesa: Veća otpornost ako ste deo lanaca
Lanac snabdevanja kao tema nam se nametnuo u poslednjih par godina. Mi se kao bankari nismo puno bavili time, ali ta tema se nametnula kao veoma bitna i ona se dešava u paraleli. Menjaju se i finansijski i komercijalni tokovi – ukazao je na početku svog izlaganja Predrag Milenović, član IO izvršnog odbora i direktor divizije za poslovanje sa privredom u Banci Intesa.
U međuvremenu se desilo šta se desilo, nastavio je izlaganje.
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
– Imali smo i inflaciju, nestašice, finansijske probleme i rekao bih dobrim delom ove krize koje su aktuelne dolaze iz toga. Sa finansijskog aspekta i ugla banke su počele da se aktivno bave tim problemom. Iz jednog ugla smo analizirali šta to znači sa aspekta rizika, i utvrdili vrlo precizno i jednostavno da su kompanije koje su bile deo nekih lanaca pokazale veću otpornost – ukazao je Milenović.
Došli smo do zaključka, kako je napomenuo, šta treba podržati, i to su dve ključne tačke.
– Komercijalni tok mora da prati finansijski tok, a druga tačka su investicije. Stabilan lanac i siguran lanac i održiv lanac mora da ima investicije i u proširenje kapaciteta, ulaganje u sertifikate, digitalizaciju… – ocenio je Milenović.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
Živković: Fokus na male proizvođača
Dekan poljoprivrednog fakulteta se dotakao izlaganja makedonskog ministra poljoprivrede i istakao da se on u velikoj meri slaže sa njim, prvenstveno stav je da se treba fokusirati na male proizvođače.
– Malima je zaista potrebna i podrška i pomoć čitavog sistema. Čini mi se da su oni na ivici održivog minimuma. Država Srbija i domaćinstva su jako usitnjenja, pogotovo južno od Save i Dunava – ukahzao je Živković i dodao da mali proizvođači traže i trebaju podršku i da se decenijama vrtimo u začaranom krugu – tražimo rešenja a ona nam stoje u bliskom krugu.
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Mladen Petković iz Privredne komore Vojvodine podsetio je da poljoprivreda u našoj državi sa oko 10 odsto doprinosi BDP-u i da to pokazuje nivo razvijenosti naše države ali i to koliko je ovaj sektor značajan za Srbiju.
– Mi u Srbiji imamo 5 agregatora koji imaju mogućnost da “guraju” proizvode u lance snabdevanja i strana tržišta. Tih 5 velikih agregatora okuplja oko 100 malih proizvođača. Neki imaju 7, neki 40 i oni funkcionišu po principu velike heterogenosti. Za količina hrane koju bacimo potrebna je teritorija Kine da je mi proizvedemo – istakao je i dodao da se pokazalo u kriznim momentima da su kratki lanci snabdevanja ključni.
Mali proizvođači se neće naći na rafovima velikih, kaže on i dodaje da treba svi da stanemo iza njih i da su to izuzetno kvalitetni proizvodi.
Panovski: Vojvodina učestvuje preko 43 odsto u ukupnom izvozu Srbije
– Javne politike koje se vode na nivou pokrajinske vlade u oblasti poljorpvirede imaju prioritet. Sve odluke koje donosimo nužno uzimaju šta smo uradili u prethodnom periodu – rekao je Aleksandar Panovski , podsekretar pokrajinskog sekretarijata za poljoprivedu.
Tokom 2021. godine ukupna vrednost agrarne spoljnotrgovinske razmene Vojvodine je 2,7 milijarde evra, a u 2022. je prešla 3,2 milijarde evra. Mi verujemo da ćemo napraviti još jedan skok napred, bez obzira na globalne izazove. Vrednost izvoza prozivoda koji su otišli u inostranstvo prošle godine je bio veći od 2 milijarde.
Vojvodina učestvuje preko 43 odsto u ukupnom izvozu Srbije, kaže.
Mi jesmo i možemo se smatrati samodovljnim u oblasti proizvodnje hrane.
Prisutnima se obratio i Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije.
– Mi smo uvek tu isticali da su najveći broj korisnika domaća preduzeća, oko 60 odsto. Drugi segment gde smo se skoncentrisali i šta smo uvideli u poslednji 5,6 godina je smanjena produktivnost. Treći nivo koji smo uključili je uključivanje domaćih MSP u velike multinacionalne kompanije gde pomažemo kako finansijski tako i nefinansijski. Mi pomažemo domaćoj privredi da izlaže na međunarodnim sajmovima i to radimo pod štandom Republike Srbije. U poslednjih 5 godina smo izlagali na 51 sajmu, a učestvovalo je 511 kompanija – rekao je Gazdić.
11:45 David Bancsik Mate: Učite i istražujte
Nakon prvog panela na kome se govorilo o značaju regionane povezanosti, a o čemu više možete pročitati u nastavku, prisutnima se na Grow konferencii obratio i David Bancsik Mate, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Mađarskoj.
– Ako mislite kako da izbijete na svetska tržišta mogu da vam kažem dva zaključka do kojih sam ja došao: Učite i istražujte, poručio je Mate na početku obraćanja.
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Kako je dodao, mi moramo da integrišemo Zapadni Balkan u EU, i pominje se 2025. godina.
– Prvo ćemo se fokusirati na pristup Srbije EU i Mađarska će stati iza toga. Morate da znate nešto o nama centralnim evropljanima. Mi smo novi industrijski motor Evrope. Broj 1 je Nemačka, a njen broj 1 partner je Francuska. Ekvivalent Francuskoj su centralno evropske zemlje, ali obim trgovine te 4 zemle je 55 odsto viši nego nemačko – francuska trgovina – ukazao je Mate.
Kako je dodao, centralna Evrope je postala ekonomski motor Evrope i da bi tako i ostala, EU treba Zapadni Balkan. Na taj način će se ekonomija rebalansirati i centar ekonomije se polako pomera na istok.
– Sada je zadatak kompanija u poljoprivredi da naprave osnovu i da održe saradnju. Ovi biznisi trebaju energetiku, i model saradnje Mađarske i Srbije treba da bude model za čitavu Evropu. Naše zemlje su uradile mnogo za energetsku bezbednost, gradimo prugu… Cene, ponuda i dostupnost energije su ključne za poljoprivredu i to je ključna snaga naše regionalne – ukazao je Mate.
10:00 Prvi panel: Regionalna povezanost kao mogućnost razvoja: Mišljenja ukrstili ministri Srbije i Makedonije
Na prvom panelu drugog dana “Grow Up” konferencije tema je bila “Regionalna povezanost kao mogućnost razvoja”. Učesnici panela su Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ljupčo Nikolovski, ministar poljoprivrede Severne Makedonije i Miljan Ždrale, regionalni direktor za sektor agrobiznisa u EBRD za Centralnu i Jugoistočnu Evropu.
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Ministarka Tanasković: Sada treba da pređemo na izvoz gotovih proizvoda
– Srbija je neto izvoznik poljoprivrednih proizvoda i na tome moramo da radimo. U prethodnom periodu smo bili izvoznik sirovinske baze, a sada treba da pređemo na izvoz gotovih proizvoda i da na taj način veći deo prihoda zadržimo u zemlji. Inicijativa “Open Balkan” je pokazala koliko to znači svima nama. Samo tri članice su prema nekim procenama uštedele 30 miliona sati time što su sporazumi o slobodnom kretanju uspostavljeni. Prema procenama Svetske banke ušteda je preko 3 milijarde evra, od čega polovina ide Srbiji – ocenila je ministarka Tanasković na panelu o regionalnoj povezanosti.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Kako kaže ministarka, inicijativu je podržala i EU.
– Što se tiče unutrašnje inicijative, ne može poljoprivreda da funkcioniše jednoobrazno, ne možete bez instituta, bez fakulteta, bez institucija, bez kontrole – istakla je ministarka uz komentar da smo sada sistemski videli kako to treba da izgleda.
Kako je dodala, sada radimo na još većoj povezanosti institucija, da bi usko i neodvojivo dnevno radili.
– Kada tako razmišljamo i funkcionišemo rezultat je neminovan. Stav Vlade Republike Srbije i ministarstva poljoprivrede je da ceo lanac držimo za stolom, kaže ministarka.
Tanasković je naglasila da Srbija sada vidi šansu u novim tržištima poput Kine, Afrike i Emirata.
– Srbija ima izuzetan poljoprivredni potencijal u smislu izvoza. U 2022. smo izvezli poljoprivrednih proizvoda za 4,7 milijarde, a ove godine ćemo i taj rekord oboriti. Za sada radimo na 47 novih sporazuma, nabrojala je ministarka.
– Ono gde smo se izdvojili je organska proizvodnja. Porasla je preko 200 odsto od 2016. godine. Te godine je bilo 416 gazdinstava, a sada ih ima 1.890. To su te nove šanse, nesumnjivo je da država stoji iza poljoprivrede kaže ona.
Pored toga ministarka je kao sektore sa velikim potencijalnom istakla i vinogradarstvo i voćarstvo, ali kako kaže i tu se treba fokusirati na gotov proizvod.
Ministar Nikolovski: Poljoprivreda u BDP Severne Makedonije 10 odsto
Kako ističe Ljupčo Nikolovski, ministar poljoprivrede Severne Makedonije, poljoprivreda u BDP Severne Makedonije nama čini 10 odsto.
– Fokus politike ove godine je i poslednjih 5 godina je agrobiznis i prerađivačka industrija, tj. na finalnom proizvodu. Ono na čemu treba da se temelji Open Balkan je gotov proizvod.
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Kako je istakao ministar, ove godine će izvoz oboriti 3 rekorda.
On je napomenuo da je trgovinska razmena između Srbije i Severne Makedonije iznosila oko 1,1 milijardi evra, i da su inicijative unutar “Open Balkana” izuzetno značajne za njegovu zemlju.
– Ove godine smo drastično promenili načine subvencionisanja i od januara smo krenuli u digitalizaciju, kaže Nikolovski koi se osvrnuo i na ono što globalni trendovi traže.
– Eu je strateški partner Severne Makedonije. Ja sam generacija političara koji su se odlučili da donesemo hrabrije odluke. Ako ne promenimo navike naših poljoprivrednika, ako ne proizvodimo po standardima ne moramo da pravimo ništa. Dakle nalazimo se u sitauciji da moramo da napravimo proizvode i u dovoljnim količinama i sa zadovoljavajućim kvalitetom – ocenio je ministar Severne Makedonije.
– Trgovinska razmena sa EU je porasla za oko 30 odsto, istakao je Nikolovski.
Na samom kraju svog izlaganja, ministar Severne Makedonije je istakao da odnosi Srbije i Makedonije nikad nisu bili bolji i da bi to trebali i da prenesemo na teren, u smislu bolje saradnje, trgovine i sl.
Ždrale: Nama je u fokusu privatni sektor
Prisutnima se obrfatio i MIljan Ždrale, regionalni direktor za sektor agrobiznisa u EBRD za Centralnu i Jugoistočnu Evropu.
– Mi smo jedinstvena međunarodna finansijska institutcija. Kada kažete EBRD svi to vezuju za velike infrastrukturne državne projekte, ali nama je u fokusu privatni sektor… Nama je ovaj sektor po značaju porastao i po broju projekata i po volumenu. Poljoprivredu radimo kao evropska banka kroz ceo “value chain” – ocenio je Ždrale.
Foto: Mladen Šurjanac / Ringier
Kako je rekao, to rade kroz dve linije.
– Radimo sa srednjim i većim kompanijama… Sa druge strane su mala i srednja preduzeća i sa njima pokušavamo na 3 načina, kaže on i nabraja da sa MSP rade kroz finansijske institucije, “advisory” i kroz fond napravljen za Zapadni Balkan.
On se u izlaganju osvrnuo i na nove “zelene” preduslove za finansiranje i poslovanje, i kako kaže, svaki novi projekat, navodeći primer autoputa, postaje sve teži ako nema razvijenu ili predviđenu infrastrukturu za e-mobility.
– To nije jednostavno i preskupo je za naše zemlje. Tako je i u sektoru poljoprivrede, tj. celog tog lanca i tu se forsiraju železnice koje su zelene. To je nama fokus, Beograd-Niš je veliki projekat. To je dokaz da otvaranje ka jugu u prvoj fazi transport, pa onda i putnički transport, istakao je Ždrale.
Kako kaže, unutar godišnjeg izveštaja EBRD je radio veliko istraživanje kompanija sa preko 100 zaposlenih.
– 64 odsto njih je imalo prekid u lancima nabavke, 50 odsto je imalo problem sa transportom, skoro 10 odsto je imalo problema zbog klimatskih promena. Svega 40 odsto u našim zemljama uopšte zna da oktobra 2027. kreće zelena taksa. On je označen za aluminijum, papir, čelik, veštačka đubriva. Kako će se on obračunavati još uvek se nezna, kaže on.
Panelisti su se dotakli i stočnog fonda, a ministarka Tanasković je istakla da će on ove godine iznositi oko 120 miliona, ako ne i više.
– Svi smo se aktivirali u tom pravcu i tu je fokus, dajte da zaustavimo pad fonda i da ga pojačamo, kaže Tanasković.
Što se ove godine tiče, naglasila je, definitivno ću reći da smo uspeli ako smo zaustavili pad stočnog fonda, a nešto smo napravili ako smo povećali fond, zaključila je ministarka.