Тензије на северу Косова и Метохије не попуштају, а ни Америка не попушта пред понашањем Аљбина Куртија. Спуштена је рампа на посете званичника Приштине Вашингтону. Неће бити новца за нова признања и чланства у међународним организацијама. Док се отказује учешће тзв. Косова у војној вежби коју организује НАТО, Алијанса шаље 700 нових војника у јужну покрајину.
Новинар и некадашњи дипломата Драган Бисенић сматра да Вашингтон овога пута јесте љут на понашање албанске стране и премијерa Куртија.
“То није први пут, сетимо се када је први пут изабран да буде председник владе, Курти је остао само 50 дана на том положају, због тога што је акцијом тадашњих службеника америчке администрације, пре свега Ричарда Гренела, смењен. Овога пута Курти је у конфронтацији са САД отишао и корак даље”, каже Бисенић.
Очигледно је, додаје, да су САД више пута на различите начине скретале пажњу Куртију како треба да се понаша у овој ситуацији, када је јасно да су резултати избора бесмислени и да не доприносе смиривању ситуације.
“Било му је речено да градоначелници не улазе у скупштине градова, поготову не у пратњи полиције и да обављају само техничке ствари”, наводи Бисенић.
Истиче да не верује да је ово благо упозорење Америке.
“Мислим да ће представници америчке администрације, амерички амбасадори овде у региону већ четврти дан понављају да ће бити санкција са косовску страну, да и сам Курти то озбиљно схвата, видело се јуче и данас када је дао изјаве које потпуно мењају његову позицију”, рекао је Бисенић.
“Осим тога, он је учинио нешто што је сигурно увредљиво за америчку страну, посебно за државног секретара Блинкена, обратио му се када је коментарисао његове изјаве и поразговарао с њим са висине као да га обучава шта треба да ради, објаснио како он има наивно схватање политике и да он има неку тајну коју ће да нам каже за неколико година”, додаје Бисенић.
То је, истиче, такође променило тон у обраћању САД.
Човић: Волео бих да Америка најзад почне да схвата праву ситуацију
Некадашњи председник Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић каже да је евидентно да Курти скоро никада није подржао ниједну америчку иницијативу директно.
“Не могу да тврдим да су Американци сада отишли баш до тог краја, иако су пале тешке речи. Рећи за државног секретара САД да је наиван, онда је Америка наивна. То је управо Курти изјавио. Има доста потцењивачки однос према америчком амбасадору у Приштини Џефрију Ховенијеру, где се нису одазвали на састанак ти такозвани градоначелници из Куртијеве партије, а из Тачијеве су се двојица одазвала”, навео је Човић.
Поручује да ће време које је пред нама све показати, као и да за све ово што се догодило одговорност сноси Квинта.
“Курти је награђен за своје политичке ставове, за своје провокације, за забаву са таблицама, за сталне провокације, упаде специјалаца на север КиМ, што Кфор није заустављао. На крају крајева, након тих избора исти ти амбасадори Квинте су јасно рекли да је то сад демократски принцип и подржали су то. Амерички амбасадор је дао сугестију да ти такозвани градоначелници не улазе у општине него да се изместе и да раде технички посао”, додао је Човић.
“Време које је пред нама ће показати колики је степен озбиљности. Ја бих волео да Америка најзад почне да схвата праву ситуацију и да схвата ко је фактор непрекидних провокација и дестабилизација на простору Косова и Метохије”, поручује Човић.
Зечевић: Потребни су нови кораци Америке
Слободан Зечевић, са Института за европске студије, наглашава да су ове санкције корак у добром правцу.
“Американци су кренули прво са дипломатско-политичким опоменама, али оне сигурно неће бити довољне. Они морају полако да схвате суштину албанске политике – да преузме потпуну контролу над Косовом и Метохијом и смањи број српског становништва на КиМ на минимум”, рекао је Зечевић.
Наводи да ако Америка жели да “Косово остане мултиетничко и да српска заједница остане на северу КиМ онда је потребно да се испуне захтеви”.
“Мислим да специјалне снаге не треба ништа да раде на северу Косова, оне треба да оду. Локално становништво има своју полицију која према Бриселском споразуму треба да одржава ред и мир. Друга ствар, када је реч о општинама, Курти је напао не само Србе на КиМ него је напао и демократију. Како неко мисли да влада са три одсто или два посто гласова. То је апсурд. Притом, он ствара заједницу албанских општина, а потребно је да се створи Заједница српских општина”, наводи Зечевић.
Наглашава да је реч и о нападу на основне демократске вредности, као и да Америка овим жели да упозори Приштину.
“Мислим да ће Американци морати брзо да схвате да то није довољно. Потребне су нове санкције, пре свега економске”, додаје.
Указује на то да Американци сада мењају курс и схватају да су Албанци ти који су изазвали ову кризу.
“То је први пут да ова администрација тако отворено излази, ја кажем да је то корак у добром смеру ка остварењу Бриселског споразума, али мислим да неће бити довољно – потребни су нови кораци”, сматра Зечевић.
Три мотива Куртија
Човић наводи да су била три мотива Аљбина Куртија да до ове ситуације дође.
“Први мотив му је она стара технологија – када Албанци дођу до тога да треба нешто да спроведу из споразума, што је мантра била и стари наратив, они направе инцидентну ситуацију. Ми не причамо више о Заједници српских општина, него како ћемо опет да покренемо дијалог”, рекао је Човић.
Други мотив му је, додаје, то што није спровео све оно што је својим грађанима обећао у предизборном периоду. “Онда подигнете ту реторику на националне основе”, каже Човић.
“Трећи мотив је да Косово и Метохију потпуно етнички очисти од Срба”, сматра Човић.
“Курти има крајњу идеју стварања ‘велике Албаније’”
Говорећи откуд оваква осуда од Америке, Бисенић каже да у свим разговорима постоји фаза када једна страна мора нешто да дâ, а друга да нешто добије.
“У овој фази јасно је да Приштина мора да обезбеди услове и створи Заједницу српских општина. Оно што је важно јесте чему служи та Заједница, не само Србији него и САД и који су Куртијеви мотиви за овакво понашање. Курти има крајњу идеју стварања ‘велике Албаније’, стварања албанске федерације, то је крајњи циљ Аљбина Куртија”, истиче Бисенић.
Наводи да су САД више пута рекле да не подржавају стварање “велике Албаније”.
“Док постоји српски корпус на Косову, док се ЗСО формира као извесна чврста организација – она ће бити гарант опстанка Срба на Косову, српског народа и комуникације са Београдом. Таква Заједница српских општина јесте рана настанку ‘велике Албаније’ онако како је схвата Курти и велики део становништва на Косову”, каже Бисенић.
“Аљбин Курти има сада 40 година и његова пројекција за 40 година ако нема ЗСО тада нема ни Срба на Косову, када нема Срба на Косову онда је питање шта ће бити са тим манастирима, да ли ће они бити уписани као српско наслеђе или не, велика је вероватноћа да ће бити просто приписани држави у којој се налазе”, додаје.
Истиче да “Курти на сваки начин затеже канап који има на својој страни”.
“Не ради он то зато што је ирационалан, напротив – он то ради зато што је рационалан. Он схвата да то његово одупирање по сваку цену да оствари ЗСО можда негде може и да произведе разумевање, нека буде та ЗСО по хрватском моделу, само да скинемо тај проблем који нам прави функционалне проблеме. Међутим, у овом тренутку чини се да САД желе ЗСО онако како је она направљена по Бриселском споразуму и да ће та Заједница бити направљена са Куртијем или без њега”, тврди Бисенић.
“Ако САД нису за ‘велику Албанију’ онда би морали да реагују”
Председник Вучић је у Молдавији рекао да осим снажне осуде Америке очекује и снажну осуду од европских држава, али не свих.
Зечевић скреће пажњу на изјаву француског председника Емануела Макрона који је рекао да је криза почела уласком албанских градоначелника у општине и први пут је уперио прстом у Куртија као кривца за ситуацију.
“То је јако важна ствар за наше односе са Французима. Ово је позитиван корак према Србији”, додаје Зечевић.
Када је реч о Немачкој, каже да се она увек залагала да ми будемо територијално што мањи.
“Што се тиче Албанаца и њихових интереса, јасно је шта је њихов интерес. Ја не знам како неко може да замишља да је њихов интерес независно Косово, њима је интерес да се уједине сви Албанци у једну државу и немају уопште интереса за независним Косовом. То је само једна страница на путу ка уједињењу свих Албанаца. Према томе, ако САД нису за велику Албанију онда би морали да реагују на ово све што се догађа”, поручује Зечевић.
Указује и на то да је дирнут изјавама Руске Федерације које су врло конструктивне, али да она нема никаквог утицаја на терену.
“Према томе, ми морамо да радимо са онима који имају утицај, са онима који су спремни”, каже Зечевић.
Човић додаје да се руски модел и све што се догађа на релацији Русија–Украјина непрекидно злоупотребљава у изјавама албанских званичника.
“Курти непрекидно покушава да буде мали Зеленски, он непрекидно то ради и нама товари на врат целу ту причу”, рекао је Човић.
Кипарски или палестински модел
Говорећи о томе колико је реално да Курти повуче специјалце и да се ова ситуација реши, Бисенић каже да претпоставља да Курти неће ићи даље у конфронтацију, јер “би то иза ове линије било сасвим авантуристички и онда би то довело до интервенција Кфора на НАТО снага на другој страни и на други начин”.
Скренуо је пажњу на изјаву америчког амбасадора у Приштини Џефрија Ховенијера, који је рекао да се отказује косовско учешће у вежби и да Американци више немају ентузијазма да заступају косовску страну код европских држава које нису признале.
Али је рекао да може да се деси да север Косова заврши као потпуни протекторат међународне заједнице и при томе је дао два модела – један Палестину и други Кипар. Ово заправо говори да он то није смислио у том тренутку када је говорио, то је нешто што се разматра као сценарио.
Наводи да Американци разматрају и ту могућност да разговори о нормализацији које имамо пропадну.
“Протекторат на северу Косова апсолутно искључује са свим тачкама споразума и анекса о нормализацији о којима се говори, то је нешто у интонацији сасвим ново у ставовима САД”, навео је Бисенић.
Поручује да то вреди преиспитати, јер су то две различите ствари – Кипар и Палестина.
“Кипар подразумева у бољој варијанти поделу, а Палестина једна врста окупације и ту постоје три зоне према споразуму: А и Б су прилично јасне, али Ц зона је најспорнија где безбедносну контролу врши тај који има улогу протектора и онда се дешавају оне слике које смо могли да видимо сукоби становништва, снага безбедности”, рекао је Бисенић.
Ово треба, додаје, посматрати у контексту садашњих разговора о нормализацији.
Да ли је долазак Тачија на КиМ порука Куртију
Бисенић наводи да је и важна чињеница да се Хашим Тачи појавио на Косову и Метохији.
“Имали смо пре неколико дана један врло занимљив интервју Ричарда Гренела о томе како се Хашим Тачи уопште нашао пред Хашким трибуналом и он тврди да је он отишао у Хаг да би био спречен да потпише Вашингтонски споразум где би се односи Београда и Приштине довели у неки баланс, при чему би САД били гарант тог споразума”, рекао је Бисенић.
И Човић је сагласан да је долазак Тачија на КиМ порука Куртију, али није сагласан у вези са увођењем протектората на северу Косова и пита ко би га увео.
“Која је правна основа? По чему то може да се уради? Зашто би то радио НАТО и само Американци? Ми никако да схватимо да је Кфор присутан на простору КиМ на основу Резолуције 1244. Не постоји ниједан други документ. Ако је дезавуисана Резолуција 1244, онда они нису војна међународна мисија, него окупационе снаге и онда морају да воде рачуна о тим стварима”, поручује Човић.
Зечевић наводи да не може српски народ на северу КиМ да опстане ако нема велику аутономију.
“Циљ Албанаца је да их истерају – да бисте их заштитили морате да им дате широку аутономију. Дали ће то касније еволуирати у неку врсту кипарског модела, који је такав какав је, омогућава мир између две заједнице, али је острво подељено. То није спречило Кипар да постане члан ЕУ. Ако је то некакво решење у перспективи можда ни то није лоше, али ако не дате широку аутономију и не протерате специјалне снаге са севера КиМ, ако дозволите ово што се дешава да Срби немају своје институције и полицију, ако не воде просвету и здравство, ако Србија не може да им помаже како тај народ може да опстане на северу КиМ – то је основно питање које се сада ставља пред Запад – шта они хоће и који је њихов политички циљ”, закључује Зечевић.