уторак, 11.07.2023, 19:24 -> 20:06
Извор: РТС
Јапан сваки дан може почети са испуштањем пречишћене радиоактивне воде из нуклеарке Фукушима у океан јер је за то добио одобрење Међународне агенције за атомску енергију. Грађани у Јужној Кореји, околним земљама и у Јапану већ траже на рибљим пијацама да се мери радијација. Грађани Србије су забринути, питају се да ли може таква риба и морски плодови да дођу и на наше тржиште? Ђорђе Лазаревић, виши научни сарадник Електротехничког института “Никола Тесла” наводи за РТС да се перманентно надзире сва роба која потиче са тог подручја, те да није могуће да се производи мора и риба с повећаном концентрацијом трицијума нађу на светском, а ни на нашем, тржишту.
Јапан сваког дана може почети са испуштањем пречишћене радиоактивне воде из нуклеарке Фукушима у океан јер је за то добио одобрење Међународне агенције за атомску енергију. И док Јужна Кореја одобрава план Токија, Кина се жестоко противи, а расте и забринутост становништва у том делу света од радијације.
Грађани у Јужној Кореји, околним земљама и у Јапану већ траже да се на рибљим пијацама мери радијација.
Ђорђе Лазаревић, виши научни сарадник Електротехничког института “Никола Тесла” наводи за РТС да се перманентно врши надзор све робе која потиче са тог подручја, те да није могуће да се производи мора и риба с повећаном концентрацијом трицијума нађу ни на светском ни на нашем тржишту.
“С обзиром на технолошки врло развијен Јапан и на оно што је предвиђено овим програмом испуштања, то је перманентно надзирање све робе која потиче са тог подручја. Просто није могуће да заврши с повећаном концентрацијом изнад граничних вредности трицијума у плодовима мора, односно риби која би дошла са тог подручја код нас”, каже Лазаревић.
За колико би стигао радиоактивни облак у Србију из Запорожја
Говорећи о ситуацији са нуклеарком Запорожје, која се налази у ратном подручју и стално је изложена могућности ратних дејстава, наводи да наш Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије стално спроводи симулације у случају евентуалног акцидента, те да су вежбе такве врста веома важне и значајне.
“Последња информација коју сам јутрос добио је да ако би данас дошло до акцидента на нуклеарној електрани Запорожје, у наредна 72 сата не би дошао радиоактивни облак у Србију”, каже гост Дневника.
Шта је трицијум и колико је опасан
Нуклеарка Фукушима не ради од 2011. када је уништена у земљотресу и цунамију. Та радиоактивна вода хладила је реакторе. Кажу да ће пре испуштања бити третирана, али сви брину што у њој остаје трицијум.
“Та вода је хладила истопљено нуклеарно гориво у реакторима који су уништени у чувеној Фукушима, несрећи. И том приликом су одстрањени радиоактивни елементи. Та вода је затим прошла кроз извлачење радиоактивних елемената из ње. И то пре свега незгодни цезијум је на врло ефикасан начин извучен. Извучено је касније и преко шездесет других радионуклида. Међутим, трицијум због везивања, као што је водоник за кисеоник. Та трицијумска вода је остала у тој води која је сада ускладиштена и заузима велики простор”, објашњава Лазаревић.
Указује на то да је трицијум сам по себи радиоактивни елемент, односно радиоактивни изотоп водоника.
“Ниска енергија је у питању и незгодан је јер може да се веже у организму човека и ми га такође имамо у себи. Има га и у води коју пијемо свакодневно”, наводи гост Дневника.
Вода ће пре испуштања бити разблажена
Указује и да ће, када се буде одлучило да се испушта у океан, свакако та вода бити разблажена са чистом морском водом и концентрације које би биле испуштене у сам океан биле би значајно ниже од дозвољених концентрација.
“Светска здравствена организација има која је то концентрација трицијума која сме да буде присутна уводи приликом разблаживања и овде ће бити седам пута нижа од те концентрације трицијума у води која ће бити испуштена. И свакако могло би се рећи да је безопасна”, каже Лазаревић.
Указује да трицијум има време полураспада од 12 година, да он временом нестаје, практично распада.
“И једини начин који се тренутно примењује у свету, а ефикасан јесте испуштање ове воде у велике површине. С тим да та концентрација, као што смо поменули, буде толико ниска да не може да угрози ни човека, ни животну средину”, закључио је гост Дневника.