Ministarstvo finansija procenjuje, uzimajući u obzir aktuelne ekonomske trendove i izglede za međunarodno okruženje, da će rast BDP u 2023. godini iznositi 2,5 odsto, dok će u 2024. godini ubrzati na 3,5 odsto.
Makroekonomska kretanja početkom 2023. godine generalno su na nivou projektovanih, navedeno je u dokumentu Uputstvo za pripremu budžeta Republike Srbije za 2024. godinu i projekcija za 2025. i 2026. godinu.
Međutim, neizvesnost prisutna kod projekcija ostaje daleko veća od uobičajene zbog prirode i obima šokova na globalnom nivou.
Kako je navedeno, rizici makroekonomskog okvira u najvećoj meri potiču od neizvesnosti u pogledu razvoja situacije u Ukrajini i uticaja novih međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa, kao i od stabilnosti globalnog finansijskog sistema.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rast BDP u prvom kvartalu 2023. godine iznosio je 0,7 odsto međugodišnje.
Posmatrano sa proizvodne strane, ekonomski rast u prvom kvartalu 2023. godine bio je vođen uslužnim delatnostima i dodatno podržan rastom industrijske proizvodnje.
U okviru sektora usluga zabeležena su divergentna kretanja.
Pozitivan doprinos rastu nastavio je da daje sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), turizma, kao i administrativnih i stručnih usluga, dok je negativan doprinos došao od trgovine, kao i od delatnosti sa dominantno državnim učešćem (obrazovanje, zdravstvo, javna uprava).
Ukupna industrijska proizvodnja je ostvarila rast bruto dodate vrednosti od 2,3 odsto međugodišnje, pre svega kao rezultat stabilizacije u proizvodnji
električne energije, dok je prerađivačka industrija usled smanjene spoljne tražnje zabeležila pad od 1,5 odsto.
Gotovo neutralan doprinos rastu BDP potekao je od građevinarstva, dok je poljoprivreda pod pretpostavkom prosečne poljoprivredne sezone zabeležila rast od oko 5,4 odsto.
Negativan doprinos imali su neto porezi kao posledica manje realne potrošnje domaćinstva.
Posmatrano po agregatima upotrebe, rast BDP u prvom kvartalu 2023. godine bio je u potpunosti vođen neto izvozom, dok je doprinos domaće tražnje bio negativan.
Efekat na strani ponude uz umereni oporavak spoljne tražnje u ovom periodu, rezultirao je rastom realnog izvoza od 8,3 odsto međugodišnje.
S druge strane, uvozna aktivnost zabeležila je pad od 1,8 odsto, pre svega kao posledica manjeg uvoza energenata.
Privatna potrošnja, pod uticajem inflacije i visoke
prošlogodišnje baze, zabeležila je realni pad od 0,2 odsto.
Na visok prošlogodišnji bazni efekat uticala je impulsivna kupovina stanovništva neposredno po izbijanju konflikta u Ukrajini, kao i fiskalni stimulus u vidu podrške mladima i penzionerima tokom prvog kvartala prethodne godine, prenosi Tanjug.
I dalje prisutna neizvesnost odražava se na poverenje investitora, ali je nivo investicija u osnovne fondove ostvario blagi rast u odnosu na prvi kvartal prethodne godine.
Glavni negativni doprinos rastu BDP potekao je od zaliha, pre svega kao posledica baznog efekta odnosno visokog uvoza energenata početkom prethodne godine kao i potrošnje tokom zimskih meseci.