Narodna banka Srbije (NBS) povećala je na jučerašnjoj sednici Izvršnog odbora referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,5 odsto. Povećana je i stopa na depozitne olakšice na 5,25 procenata, kao i stopa na kreditne olakšice na 7,75 odsto.
Dužnici zaduženi u dinarima mogu da očekuju da će im, kao posledica ove odluke, dodatno poskupeti kreditne obaveze.
„Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je još potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako inflaciona očekivanja ne bi rasla i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na održivoj opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost prenosnog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope”, saopšteno je iz NBS-a.
Slabljenje globalnih troškovnih pritisaka je nastavljeno, a svetske cene energenata, zatim cene hrane i industrijskih sirovina nalaze se u padu međugodišnje posmatrano. Međutim, članovi Izvršnog odbora smatraju da je nastavak umerenog zaoštravanja monetarne politike i dalje potreban imajući u vidu da inflacija na globalnom nivou pokazuje znake otpornosti veće nego što se predviđalo. Iako se inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, nivoi na kojima se ona nalazi i dalje su relativno visoki. Pritom, na posebnu opreznost upućuje bazna inflacija, koja u mnogim zemljama sporije opada od ukupne, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada. To ukazuje da borba centralnih banaka sa inflacijom još nije završena i da se povećanje referentnih kamatnih stopa najvažnijih svetskih centralnih banaka može očekivati i u narednom periodu. U zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, nastavljeno je smanjenje ukupne inflacije, ali je njen nivo još znatno iznad cilja. Ističući odlučnost da obezbedi povratak inflacije na cilj, Evropska centralna banka je u junu dodatno zaoštrila monetarnu politiku. Inflacija je nešto niža u Sjedinjenim Američkim Državama, što opravdava odluku Sistema federalnih rezervi da nakon 10 uzastopnih povećanja u junu zadrži referentnu kamatnu stopu nepromenjenom, ne isključujući mogućnost daljih povećanja u narednom periodu.
U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija je nastavila da usporava i u junu je iznosila 13,7 odsto. Nastavku usporavanja doprinele su cene naftnih derivata, bazna inflacija koja je smanjena na jednocifreni nivo, kao i cene hrane. Ipak, važno je naglasiti da je kod cena povrća zabeležen dalji rast, iako je uobičajeno da s dolaskom nove poljoprivredne sezone od maja usledi njihov pad, a glavni razlog za ovakvo njihovo kretanje su nepovoljni agrometeorološki uslovi (obilne padavine). I pored toga što vremenski uslovi mogu uticati na odstupanje cena povrća od sezonski uobičajenih kretanja i u narednom periodu, to jest da njihov pad u letnjim mesecima bude manji od sezonski uobičajenog, predstavnici Izvršnog odbora očekuju da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatan pad u drugoj polovini ove godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu doprineće pre svega efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i stabilizacija i prognozirani pad inflacionih očekivanja.
Pokazatelji kretanja u realnom sektoru ukazuju da će i u drugom tromesečju biti ostvaren rast ekonomske aktivnosti i u odnosu na prethodno tromesečje i međugodišnje posmatrano, čemu pre svega doprinose povoljna spoljnotrgovinska kretanja – robni izvoz izražen u evrima porastao je za 10,5 odsto međugodišnje, dok je smanjen za 11,6 procenata međugodišnje u periodu januar–maj. U okviru robnog izvoza, beleži se rast izvoza prerađivačke industrije i električne energije, dok je, s druge strane, smanjenje rezultat pre svega nižeg uvoza energenata i intermedijarnih proizvoda.
Održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru NBS znatno doprinosi ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i očuvanju povoljnog investicionog ambijenta.