“Sa velikom sigurnošću možemo da kažemo da je integracija petrohemijskog sa rafinerijskim biznisom globalni trend”, rekao je prof. dr Dragan Govedarica.
Prof. dr Dragan Govedarica; Foto: NIS
On je redovni profesor i šef Katedre za naftno-petrohemijsko inženjerstvo na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu
“Najveće naftne kompanije ulažu ozbiljna sredstva u nove petrohemijske pogone, zbog toga što se očekuje postepeno smanjenje količine goriva koja se dobijaju iz sirove nafte. Pre svega je ovde ključni cilj da se što više benzina iz rafinerija nafte iskoristi za dobijanje petrohemijskih proizvoda. S druge strane, iako neki smatraju da će razvoj električnih vozila pogoditi naftno-petrohemijsku industriju, neka druga istraživanja pokazuju da će ovo možda dati dodatni zamah naftnoj industriji”, rekao je Govedarica za Kvartalni bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, komentarišući nedavnu akviziciju Petrohemije od strane Naftne industrije Srbije.
S tim u vezi, profesor Govedarica kaže: “Mislim da će se integracijom NIS-a i HIPP-a dodatno osnažiti naftno-petrohemijski sektor Republike Srbije, te da će ovaj sektor postati još fleksibilniji, konkurentniji i otporniji na sve izazove. Integracija će omogućiti ulaganja i ovladavanje novim proizvodima kao što su polipropilen, polietilen, sintetički kaučuk, ali i planiranje razvoja tako da se otvore mogućnosti plasmana petrohemijskih proizvoda koji se koriste u automobilskoj i farmaceutskoj industriji“.
Prema njegovim rečima, može se očekivati integracija postrojenja iz HIP Petrohemije u skladu sa sistemom NIS-a, najnovijim tehnologijama i dobro uhodanim postrojenjima koja postoje u rafineriji u Pančevu.
“Modernizacijom će HIP Petrohemija moći da podigne kapacitete, a najvažnije je da će više gotovih proizvoda završavati na srpskom tržištu, što je vrlo važno za razvoj srpske privrede. Dobra logistika, još bolja povezanost sektora prerade i petrohemije može da obori cene takvih proizvoda, a može i da omogući mnoštvu manjih kompanija da ostvaruju sasvim pristojne marže, da pristojno zarađuju. Mnogo su žilavije one ekonomije koje imaju svoje sirovine i zato su sve ozbiljne naftno-petrohemijske kompanije u okruženju to već uradile”, smatra Govedarica.
Profesor objašnjava da je osnovna sirovina za rad HIP Petrohemije primarni benzin koji se dobija na postrojenjima atmosferske destilacije u Rafineriji nafte Pančevo. Primarni benzin se usmerava na pirolizu u okviru HIP Petrohemije kako bi se dobilo što više etilena visoke koncentracije. Kada je reč o povezanosti Rafinerije nafte Pančevo i pogona HIP Petrohemije, pirolitički benzin koji se dobija na pogonu pirolize u HIP Petrohemiji može se koristiti kao sporedni proizvod za namešavanje motornih benzina.
“Takođe, integracijom se potpuno zaokružuje sistem upravljanja zaštitom životne sredine u svim pogonima Rafinerije nafte Pančevo i HIP Petrohemiji, a pre svega prihvatanja i upravljanja otpadnim vodama i obradom mulja izdvojenog iz otpadnih voda. Ovde takođe možemo očekivati primenu najbolje dostupnih tehnologija i usklađivanje sa evropskim principima zaštite životne sredine. Može se očekivati i izgradnja novog postrojenja za proizvodnju polipropilena. Polipropilen je petrohemijski proizvod važan za građevinsku industriju za kojim postoji visoka potražnja na svetskom tržištu“, navodi Govedarica.
On kaže i da se može očekivati dalji rast potražnje za petrohemijskim proizvodima jer je potrošnja ovih proizvoda po stanovniku u Evropi trenutno 20 puta veća u nego u zemljama u razvoju. Neki scenariji razvoja industrije predviđaju da će se u periodu od 2030. do 2050. godine značajan deo proizvodnje nafte prebaciti iz goriva u petrohemijske proizvode.
“Rekao bih da naftno-petrohemijski sektor i ekonomija Republike Srbije dobijaju mnogo pozitivnih efekata integracijom HIP Petrohemije i NIS-a, a da se istovremeno otvaraju mogućnosti razvoja i drugih grana industrije“, zaključuje profesor Govedarica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.