Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган поручује да ће пратити обећања и гаранције Шведске по питању њеног чланства у НАТО савезу.
Избеглица из Ирака у Стокхолму је, не први пут, протестовао скрнавећи Куран. Ирачани су одговорили паљењем шведске амбасаде, а званични Багдад помиње и прекид дипломатских односа. Ипак, љутња Анкаре Стокхолм би могла више да заболи, јер уместо експресног пријема у НАТО, дуже од године, иде трновитим путем до чланства.
Зелено светло Турске, бљеснуло је пред почетак самита Алијансе у Литванији, али увреда за муслимански свет, тумачи се, није без утицаја на џентлменски договор из Вилњуса.
Србољуб Пеовић из Института за европске студије каже да смо видели најаву Турске која је изјавила да ће тражити да се забрани спаљивање Курана у Шведској још пре неколико месеци, па се одустало.
“Уследио је нови сет услова.Мислим да ће Турска наставити то да искоришћава, тражећи све могуће концесије, дајући себи на значају као друга највећа сила у НАТО-у, показујући можда и домаћој публици, јер следећег маја су локални избори, који су значајни због Истанбула и Анкаре”, каже Пеовић.
Шта је Турска тражила, а шта Шведска испунила
Званична Анкара је, незванично, обећала ратификацију пријема Шведске у НАТО до краја године, још крајем 2022, али уследили су важни избори у Турској. На путу до трећег мандата, председник Ердгоан демонстрирао је турску моћ да утиче на глобалне процесе. Из турске визуре, прва препрека Шведске до Алијансе, био је азил појединцима из Курдске радничке партије – терористима не само за Турке.
Јовица Павловић из Института за европске студије каже да је Шведска испунила доста услова тако што је одређене појединце означене као терористе на крају ипак пристала да изручи назад Турској, иако је постојала бојазан да ће они бити изложени политичком, а не праведном суђењу.
“Друга препрека је била шведски ембарго на извоз оружја у Турску управо због турске интервенције у Сирији и Шведска је пристала да помогне Турској у том погледу, а као учестали проблем се појављивало и паљење Курана које се у Шведској демонстративно, мало-мало догоди”, истакао је Павловић.
Кад се догоди, стигне и брза осуда шведске владе, али у шведском друштву траје полемика. Шта је прече? Слободе или војно-безбедносни приоритети. Шведска је готово преко ноћи одлучила да одустане од двестогодишње неутралности.
Рат у Украјини навео је већину Швеђана да се изјасне за НАТО. Савезу је Шведска, због позиције, војске и оружја, значајнија, како се тумачи, и од Финске, 31. чланице Алијансе од пролећа.
“Многи у Шведској, иако сматрају да приступање НАТО-у јесте војно-безбедносни приоритет, нису спремни да одустану од суверенитета шведске државе, где ће шведски судови решавати ова питања, ко је терориста, а ко није и кога треба испоручити, а кога не, а не да се то пресели на поље међународне политике, што је Турска желела и на крају успела да учини”, каже Павловић.
Турска на европском леду
Манири турске дипломатије, старији су и од Турске републике, подсећа Пеовић. Настојаће да до краја испослују најбољи договор у интересу своје државе. И Ф-16 и одмрзавање преговора са ЕУ, који су на леду већ седам година.
“Битнији су Ф-16, Турској је потребно да модернизује ваздухопловрство имајући у виду демонстрације силе Грчке која има своје Ф-16. Са друге стране, оно што је битно је и курдски елемент. Они очекују да сви Курди који имају икакве везе, макар и потенцијалне са ПКК, буду екстрадитовани у Турску и да Турска њима пресуди”, напоменуо је
Када ће Шведска постати 32. НАТО чланица, о томе ће суд донети турски парламентарци. Ердоган је у Вилњусу обећао савезницима из Алијансе да ће у томе блиско сарађивати са Скупштином – кад се посланици врате са летње паузе, од октобра.