Da li će gasno povezivanje Srbije sa Bugarskom biti završeno do početka naredne grejne sezone? Prema rečima Dušan Bajatovića, generalnog direktora JP Srbijagas, izgradnja interkonektora Niš – Dimitrovgrad – Sofija trebalo bi da bude završena krajem oktobra ove godine.
Blic preporučuje
Ovu konstataciju prvi čovek Srbijagasa izneo je za TV Prva, govoreći o uspešnom snabdevanju Srbije gasom i diversifikaciji izvora i snabdevača.
Ukoliko srpsko-bugarski gasovod bude završen u najavljenom terminu, to bi značilo da se kalendar radova odvija po planu, jer je zvanični rok za završetak celog gasovoda oktobar 2023. godine. Tako će na gasnoj mapi Balkana biti ucrtan još jedan gasni pravac.
Niš – Dimitrovgrad – Sofija
Izgradnja trase gasovoda kroz našu zemlju zvanično je počela 1. februara 2022. godine. Trasa gasnog interkonektora sa Bugarskom kroz Srbiju proteže se od Niša do državne granice kod Dimitrovgrada i, dalje, na bugarskoj teritoriji, do Sofije.
Foto: Nenad Mihajlović / RAS Srbija
Kako je objavljeno na portalu Vlade Srbije, ovaj projekat je planiran još 2015. godine i EU ga je proglasila za jedan od prioriteta. Ukupna vrednost investicije u Srbiji je 85,5 miliona evra, od čega je 25 miliona evra kredit Evropske investicione banke (EIB), 49,6 miliona su bespovratna sredstva iz IPA fonda EU, dok se preostalih 10,3 miliona evra obezbeđuje iz budžeta Srbije i približno 600.000 evra od Srbijagasa.
Gasna interkonekcija projektovana je za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje i predstavlja dodatnu vezu sa Bugarskom, koja će se spojiti sa našom gasnom infrastrukturom u Nišu. Drugi pravac je magistralni gasovod Balkanski tok u Srbiji, otvoren 1. januara 2021. godine, kojim se doprema ruski gas preko Turske i Bugarske, a koji se proteže u dužini od 403 kilometara, od Zaječara do Horgoša.
Sigurno snabdevanje i diversifikacija
Od gasnog interkonektora, čija je gradnja u toku, očekuje se sigurnije snabdevanje prirodnim gasom i diversifikacija izvora snabdevanja, što će omogućiti i dalji razvoj distributivne mreže u istočnoj, centralnoj i južnoj Srbiji.
Geostrateški značaj ovog projekta ogleda se u mogućnosti dopremanja gasa iz Grčke iz LNG terminala u luci Aleksandropulos, iz Azerbejdžana i iz bilo kojih izvora, kako bi se obezbedila dodatna sigurnost, ali i cenovna konkurentnost u budućnosti.
Deo gasne interkonekcije u Srbiji biće dug 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara i projektovan je za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Projekat izgradnje magistralnog gasovoda MG10 Niš–Dimitrovgrad podrazumeva postavljanje dve gasovodne cevi veličine DN700 za pritisak od 55 bara, kao i četiri merno-regulacione stanice sa pratećim objektima.
Bugarska trasa gasovoda
Godinu dana kasnije, 1. februara ove godine, u Kostinbrodu u blizini Sofije, počeli su i radovi na bugarskoj deonici interkonektora za prirodni gas, dugoj 62 kilometara.
Foto: Nenad Mihailović / RAS Srbija
Kako je bugarski državni vrh tim povodom poručio, ovaj gasovod će omogućiti proširen pristup evropskim tržištima. Ocenjeno je i da opredeljenost Bugarske za povećanje povezanosti u regionu, zatim, puštanje u rad interkonektora sa Grčkom, kao i sporazum sa Turskom za pristup njihovim terminalima za tečni gas, predstavlja uspeh i za Srbiju, jer će dobiti pristup novim izvorima gasa kroz južni gasni koridor i egejske LNG terminale, preneo je portal Mediapool.
Prema rečima direktora Bulgartransgaza Vladimira Malinova, Bugarska će biti strateški i nezamenljiv partner na Balkanu zahvaljujući realizaciji ovog projekta, proširenju skladišta gasa u Čirenu, izgradnji terminala za tečni gas u Aleksandrupolisu i rehabilitaciji bugarske gasne mreže.
Diversifikacija snabdevanja gasom
Inače, Bugarska je među prvim zemljama koje su pretrpele smanjenje ruskog gasa, nakon što su odbile plaćanje u rubljama. Ova zemlja se okrenula drugim pravcima snabdevanja – na osnovu potpisanog sporazuma sa Turskom, obezbeđen joj je pristup njihovim terminalima za tečni gas. Još jedan korak u diversifikaciji izvora snabdevanja ovog našeg suseda predstavlja i puštanje u rad interkonektora sa Grčkom.
Gasni interkonektor Bugarska-Grčka je od velikog strateškog značaja za zemlje Jugoistočne Evrope i pruža mogućnost realne energetske diversifikacije dobavljača prirodnog gasa za region. Interkonektor omogućava Bugarskoj direktan pristup Južnom gasnom koridoru i isporukama preko Transjadranskog gasovoda (TAP) i Transanadolijskog gasovoda (TANAP), a u bliskoj budućnosti i iz terminala za tečni gas kraj Aleksandrupolisa, preneo je Radio Bugarska.
Azerbejdžanski gas
Takođe, Bugarska je, uz još tri istočnoevropske zemlje, potpisnica Memoranduma po kome će dobijati gas iz Azerbejdžana. Reč je o Memorandumu o razumevanju za unapređenje saradnje između operatera gasnih sistema Bugarske (Bulgartransgaz), Rumunija (Transgaz), Mađarska (FGSZ), Slovačka (Eustream), kao i Državne naftne kompanije Republike Azerbejdžan (SOCAR), preneo je portal BTA.
U prilog tome da ova zemlja radi na energetskoj nezavisnosti, jeste i aktuelno proširenje skladišta gasa u Čirenu, koje je jedino takvo skladište u Bugarskoj. Na ovaj način će biti povećan obim aktivnog gasa na jednu milijardu kubnih metara, a dnevni kapacitet ubrizgavanja i proizvodnje na 8 do 10 miliona kubnih metara.
Takođe, postoji osnov da u bar jednom od nalazišta prirodnog gasa u bugarskom akvatoriju Crnog mora počne bušenje – reč je o pet milijardi kubnih metara gasa godišnje, prenosi Radio Bugarska.
Istraživanje gasa u Crnom moru
Isti izvor navodi i da će predstavnici ministarstva energetike ući u pregovore sa nosiocem konzorcijuma za traženje i istraživanje gasa u u bloku Han Asparuh, u Crnom moru.
Ukoliko Bugarska postane akcionar, koristi će biti maksimalne, kažu iz Komisije za energetiku.
Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija
Bušenje – jedno ili dva – očekuje se početkom sledeće godine i očekuje se da će biti pronađeno između 210 i 510 milijardi kubnih metara gasa.
– Znate šta to znači za Bugarsku, koja trenutno troši 2,5 milijardi kubnih metara gasa? Opet, prema navodima Konzorcijuma, očekuje se da će istražno bušenje koštati oko 100 miliona evra. To znači da će naš deo investicije biti 20 miliona evra. Ukoliko dođe do razvoja polja, tu je investicija procenjena između 4 i 6 milijardi evra. što znači da će 20% predstavljati znatno veći iznos – poručeno je iz bugarske Komisije za energetiku, prenosi Radio Bugarska.
(Izvor: Ekapija)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.