Иако су се амерички медији, и не само они, у четвртак утркивали да истакну како је Доналд Трамп први председник САД који је икада добио затворски број, а његову затворску фотографију прикажу као залог дугој руци правде која ће доказати његову кривицу, Доналд Трамп трља руке.
Иако је, можда, његов затворски портрет одраз беса, па и страха, он је то врло брзо преокренуо у своју корист. Од затворске фотографије направио је успешан маркетиншки трик, упосливши је да заради и новац и присталице у предизборној кампањи.
Трампов претећи поглед са затворске фотографије већ је зарадио милионе долара уз помоћ само једног повратничког твита. Од лица очајника створио је опет своју верзију одлучног “ујка Сема“. А Американци воле ујка Сема, сви остали га се плаше. Заправо, Трамп је од затворске фотографије успео да направи оно што му је до сада можда измицало – председнички портрет.
И то није први пут. Након што је опозван у Представничком дому, Доналд Трамп је, такође преко Твитера, послао оштру поруку својим присталицама.
Те 2019. године твитовао је црно-бели мим који га приказује како седи и показује руком ка камери у стилу америчке икона “ујка Сема“ уз исписане речи: “У стварности, они не траже мене, већ тебе. Ја сам само на путу”.
Аутократа, пајац или глас војске незадовољних
Још не постоји консензус о томе ко је Трамп, и шта му даје моћ. Постоје три различите слике Трампа и све су у борби за примат у америчкој политици: потенцијални тиранин, кловновски дилетант и трибун незадовољних Американаца широм земље.
Кловн и тиранин не искључују се нужно, историја је то већ показала. Напетост их појачава, указује на веома различите правце вођења политике, и наглашава стварност америчке демократије.
Показало се да Трамп није спреман да плати цену за свој авантуризам, а паралеле са Путином могу бити опасне. Можда користи маску кловна, али далеко је од дилетанта. И у послу и са медијима. Време трибуна у овом часу делује далеко, политички је ризично у земљи наглашених подела.
На крају, на историчарима ће бити да одлуче ко је заправо Трамп, мада ће та полемика вероватно трајати много дуже него његов политички живот.
Трамп је можда најближи политичком еквиваленту борца ултимат фајта. Вешто убира медијску пажњу у свакој прилици која му се пружи. Он ради са јасним циљем: да ослаби механизме демократске одговорности и нападне сва ограничења своје моћи. За последицу то може да има огромну штету, налик упаду његових присталица на Капитол хил.
Једни сматрају да он исмева демократију, други да је за демократију опасан, а трећи да је он аутентичан израз демократије. Бар оне америчке, у којој је све дозвољено.
Трамп не мора да бира између тих опција, јер код њега то не изазива напетост и уме са тим да се носи. Друга је ствар што кловн може послужити аутократи, одвраћајући пажњу јавности од важних ствари.
Зашто је борба са Трампом тешка
Без обзира на критике и негирање, Трамп увек нађе начин да дође и до елите, и до широких народних маса.
Због тога је политичка борба са Трампом за његове ривале увек тешка. Просто набрајање свих разлога зашто је Трмп “штетан” иде њему наруку, његова привлачност почива на осуди. Уме да искористи сваки минус, сваку тужбу, свако клизање на моралној лествици.
Трампове присталице не мисле да његов насилни стил који изазива поделе представља идеал како председници треба да се понашају. Они само мисле да је његов политички стил исправан за овај тренутак. Ранија испитивања јавног мњења показала су да око 40 одсто људи који подржавају Трампа или га не воле као особу или су равнодушни.
Трамп можда често лаже, али није лажан. Он своју суштинску природу ставља на видело, и то му је дало изузетну слободу да разбије норме на начине који би били политички фатални за конвенционалне кандидате.
Он можда нема добро развијену политичку филозофију, али има доследне идеје када је реч о трговини и националном суверенитету, а које су се поклопиле са историјским тренутком.
Зато ће његови политички ривали опет погрешити ако буду трошили време на расправе о Трамповом карактеру или да редефинишу његову личност. Једина ствар која помера бројеве, кажу аналитичари, су аргументи да је неефикасан у одговору на реалне проблеме и изазове.
Превише је заокупљен самим собом и ретко размишља о идејама и људима изван свог најближег круга. Трамп није, како је то једном неко рекао, “активни аутократа, али је равнодушни демократа”, а то значи да га много не занима политичка коректност, поштовање закона и устава, без обзира у којој је од својих улога.
Лов на душе бирача, било страначке било оних који ће поништити изборну картицу, увелико је почео, а чини се да је Трамп стекао предност. Његови ривали немају још пуно времена да одлуче које је Трампово лице најверодостојније или, пре, највише застрашујуће за већину Американаца.