Немачка влада је ове среде представила свој нацрт Закона о држављанству. Закон који је предложила министарка унутрашњих послова Ненси Фезер олакшаће добијање двојног држављанства, као и доделу држављанства људима који нису из Европске уније.
“Ова реформа показује приврженост модерној Немачкој”, рекла је Фезерова представницима медија у Берлину.
Министарка унутрашњих послова је истакла да реформу Закона о држављанству треба посматрати у контексту свеобухватне ревизије немачког Закона о имиграцији која је углавном усмерена на подстицање добро квалификованих радника да дођу у Немачку и надокнаде велики мањак радне снаге на тржишту рада.
“Моћи ћемо да привучемо најквалификованије људе света само ако они у догледно време у потпуности постану део нашег друштва са свим демократским правима”, нагласила је Фезерова.
Реч је о реформи коју је започела коалиција левог центра социјалдемократа, зелених и либерала, која је на власти од јесени 2021.
У новом закону предвиђене су следеће одредбе:
– Имигрантима који легално живе у Немачкој биће дозвољено да поднесу захтев за држављанство након пет година боравка, уместо досадашњих осам, а ако имају посебна достигнућа то се може свести на само три године.
– Деца рођена у Немачкој од најмање једног родитеља који пет или више година легално живи у земљи аутоматски ће добити немачко држављанство.
– Имигранти старији од 67 година моћи ће да полажу усмени уместо писменог теста немачког језика.
– Биће дозвољено више држављанстава.
Људи који живе искључиво од државне помоћи неће имати право на немачко држављанство. Немачко држављанство биће ускраћено и људима који су починили антисемитска, расистичка, ксенофобична или друга дифамирајућа кривична дела за која се сматра да су “непомирљива са приврженошћу основама слободног демократског поретка”.
О новом закону ће се расправљати у парламенту и могао би да ступи на снагу ове јесени.
Више од једног држављанства
Према немачком Министарству унутрашњих послова, око 14 одсто становништва нема немачки пасош. То је нешто више од 12 милиона људи. Њих пет милиона већ најмање десет година живе у Немачкој. У 2022. захтев за немачко држављанство поднело је 168.545 људи, што је било испод просека Европске уније.
До сада је двојно држављанство у Немачкој било могуће само за држављане Европске уније и Швајцарске, као и за оне чија земља порекла не дозвољава да се одрекну држављанства (нпр. Иран, Авганистан, Мароко). Осим тога, уз немачки пасош, свој стари пасош могла су да задрже деца родитеља који имају двојно држављанство, избеглице којима се прети прогоном у њиховој домовини, те Израелци. Сиријци који су у Немачку дошли као избеглице и за које се сматра да су се добро интегрисали, такође могу брзо да добију немачко држављанство.
Реформе ће Немачку сврстати у исти ред са другим европским земљама. У Европској унији, Шведска је имала највећу стопу доделе држављанства странцима који живе у њој. Године 2020. шведско држављанство добило је 8,6 одсто свих странаца који тамо живе. У Немачкој је стопа износила 1,1 одсто.
Према немачком Савезном заводу за статистику, у Немачкој тренутно живи око 2,9 милиона људи с више од једног држављанства. То је око 3,5 одсто становништва. Стварни број би могао бити већи, јер је проценат нових немачких држављана који задржавају свој оригинални пасош порастао на 69 процената. У томе предњаче људи с пољским, руским или турским пасошима.
Противљење променама
Опозициона Хришћанско-демократска унија (ЦДУ), партија десног центра, која је у прошлости доследно блокирала све реформе у овој области, противи се најављеним променама.
“Немачко држављанство је нешто веома драгоцено и према њему треба поступати веома пажљиво“, рекао је лидер демохришћана Фридрих Мерц за јавни сервис АРД у децембру 2022, када је објављен први Нацрт закона.
Крајње десничарска антиимиграциона партија Алтернатива за Немачку (АфД), строго се противи планираним променама. Посланик те странке је у дебати о држављанству која је одржана у Бундестагу маја ове године, рекао да “две трећине Немаца не желе да се процедура доделе држављанства поједностави” и да се баш у то време дешава “распродаја држављанства” која према њему само прикрива недостатак интеграције и “измишља” статистику.
Промене су касниле
Дојче веле је више пута извештавао о плановима владе, а у децембру 2022. интервјуисао је неколико особа којих се лично тиче ово питање.
На пример, Марк Јанг који је рекао да живи у Немачкој већ 20 година и да му је одавно досадила политичка дебата! Тада бих био најстраснији немачки грађанин којег сте могли замислити“, рекао је он за Дојче веле. “Али, одбио сам да дам свој амерички пасош. Задржавање старог пасоша не значи да имате подељене лојалности као што то тврде многи немачки конзервативци. То само одражава ко сте ви заиста. Промена је доста закаснила”.
“Закон о немачком држављанству заснован је на принципу избегавања више држављанстава”, рекла је за Дојче веле у децембру Грета Агустини, немачка правница специјализована за имиграцију. “Друге европске земље, као што су Италија, Шведска, Ирска, Француска и друге, дозвољавају двојно држављанство и имају мање бирократских закона у вези са овим питањем.”
Многи клијенти које је заступала борили су се да пронађу начин да добију немачко држављанство. “Они одбијају да се одрекну држављанства матичне земље, али желе и да стекну немачко”, рекла је Агустини.
“Прекасно за генерацију гастарбајтера”
Група која је осетила ефекат немачких закона о држављанству јаче него било која друга јесте турска заједница. Велики број Турака дошао је у Немачку шездесетих, када су земљи били потребни радници.
У то време, Западна Немачка која се брзо развијала потписала је уговоре с неколико држава о регрутовању “гастарбајтера”, углавном за неквалификоване послове у индустрији. Убедљиво највише их је дошло из Турске, а процењује се да сада у Немачкој живи око три милиона људи турског порекла, од којих 1,45 милиона још увек има турско држављанство.
Аслихан Јешилкаја-Јуртбај, један од лидера организације Турске заједнице у Немачкој (ТГД), оценио је да су реформе дошле “прекасно” за многе из те првобитне генерације – “али, боље икада него никад”.
“За генерацију гастарбајтера ова реформа значи признање и поштовање њихових живота и њиховог рада у овој земљи и за њу”, рекао је Јешилкаја-Јуртбај за Дојче веле.
“Мислим да ће се многи Турци друге и треће генерације осећати оснаженим због тога јер су увек имали дилему идентитета. Многи људи су ово чекали и можда су изгубили наду”, рекао је он.
Додао је да, уколико реформа закона заиста дође, очекује да ће многи његови сународници постати немачки држављани.
Јешилкаја-Јуртбај је рекао и да би Немачка била другачија земља да је до реформе дошло раније. “Људи би се више идентификовали с Немачком да је постојала та могућност”, објаснио је он. “Сигуран сам да би људи били политички заинтересованији и активнији у друштву да је ова прилика постојала пре 20 или 30 година.”
Марк Јанг је такође рекао да му је сопствено искуство омогућило да наслути шта су људи турских корена морали да трпе деценијама. Он је додао да је одгајао немачку децу, да нема намеру да оде, и да ће вероватно поднети захтев за немачко држављанство када реформе буду спроведене.
“Поднео бих захтев ако би Немачка дозволила двојно држављанство, али сада бих то видео много више као трансакцију”, рекао је он. “Плаћао сам порез и једног дана ћу бити немачки пензионер, свиђало се то лидеру ЦДУ Фридриху Мерцу или не. Можда би се то променило ако постанем Немац, али за сада је за мене време цветања тевтонске руже прохујало.”