недеља, 27.08.2023, 11:53 -> 18:06
Извор: Танјуг
Просечна плата по запосленом у Србији за други квартал ове године, према најновијим подацима Републичког завода за статистику, износила је 85.192 динара, што је за 2,4 одсто више него у првом кварталу ове године, а за 15,4 одсто више него у другом кварталу 2022. Најплаћенији програмери, у просеку примили по 263.246, док су запослени у услугама смештаја и исхране, где је просек најмањи, добили 51.274 динара.
Просечна плата у јавном сектору је износила 88.028 динара, што представља повећање у односу на претходни квартал за 1,6 одсто, а за 11,3 одсто у односу на друго тромесечје прошле године.
Просечне плате запослених ван јавног сектора биле су мање за око 4.000 динара и износиле су 84.047 динара, што је за 2,7 одсто више него у првом кварталу ове године и за 16,5 одсто више него у другом кварталу 2022.
Разлике у примањима по делатностима су такве да су програмери, који су најплаћенији, у просеку примили по 263.246 динара док су запослени у услугама смештаја и исхране, где је просек најмањи, добили 51.274 динара.
Најновији подаци Републичког завода за статистику о примањима по делатностима, показују да је цела прерађивачка индустрија остварила просек од 75.656 динара, али су и у оквиру ње забележене велике разлике, па је у најплаћенијој, дуванској индустрији јунски нето просек износио 179.008 динара, док су запослени у преради дрвета у просеку примили само по 50.473 динара, а у производњи одеће око 3.000 динара више.
У рударству просек већи од 100.000, мајстори за кућне уређаје једва пребацују 50.000 динара
Просеком већим од 100.000 динара могли су се похвалити запослени у рударству, где је просек износио 114.008 динара, у финансијским и делатностима осигурања 127.015 динара, стручним, научним и техничким делатностима 113.651 динар, у снабдевању струјом и гасом 110.376 динара.
За разлику од њих, запослени у образовању, здравству и социјалној заштити, уметности, забави и рекреацији, пољопривреди, трговини, грађевинарству, саобраћају, пословању некретнинама нису добацили ни до просека, будући да је просек у образовању износио 76.897 динара, здравству и социјалној заштити 84.616, у уметности, забави и рекреацији 70.250, пољопривреди 69.202, трговини 71.326, грађевинарству 72.410, саобраћају 74.027, пословању некретнинама 78.413 динара.
Међу онима са најнижим примањима нашли су се и запослени у туристичким агенцијама и тур-операторима, пошто је њихов јунски просек износио 54.464 динара као и ангажовани на поправкама рачунара у других предмета за личну и употребу у домаћинству са просеком од 51.804 динара.