Svi strahuju od toga da se istorija u najvećoj evropskoj ekonomiji – ponavlja…
Izvor: Jutarnji list
Protesti u Nemačkoj | Foto: EPA-EFE/CLEMENS BILAN
Do kasne 1923. godine hiperinflacija je nemačku valutu učinila toliko bezvrednom da je jedna žena upotrebila nekoliko milijardi nemačkih maraka za izradu haljine za karneval od novčanica. Haljina je deo izložbe u Frankfurtskom istorijskom muzeju koja izaziva nelagodu među Nemcima koji su danas pogođeni najvećim rastom cena od ponovnog ujedinjenja zemlje, i to zbog sukoba Rusije i Ukrajine.
“Nismo mogli da zamislimo da će biti toliko relevantno”, rekla je Natali Angersbah, kustoskinja izložbe “Inflacija 1923. Rat, novac, trauma”.
“Ne želimo inflaciju, ali pažnja koju sada imamo čini nas srećnima”, dodala je. Kao pravi pogodak i za mlade i za starije, izložba je dobila pohvale Filipa Lejna, glavnog ekonomiste u Evropskoj centralnoj banci (ECB), koja ima sedište u Frankfurtu i koja se bori da smanji rast cena u 20-članoj evrozoni natrag na 2 posto.
Za Nemačku, uprkos nedavnom udaru inflacije, koja doduše nije bila ni blizu 29.000 posto ili više i koja je brzo uništila ušteđevinu domaćinstava pre jednog veka, izazove koje je izvela na videlo ne treba potceniti. Rastući troškovi energije pomogli su pokretanje recesije koja je razotkrila ekonomske slabosti. U međuvremenu, povećana nejednakost podstiče oživljavanje krajnje desnih političkih snaga, prenosi Jutarnji list.
Nakon što je u oktobru prošle godine dosegla vrhunac od 11,6 posto, inflacija u najvećoj evropskoj ekonomiji ovog meseca bi mogla da se smanji na 6,4 posto, prema Blumbergovoj anketi analitičara. Međutim, porast cena svega, od benzina do maslaca, uz neviđeno povećanje kamata koje je ECB pokrenula kao odgovor, bolni su. I kako će se približavati kraju, možda će se ipak to vreme produžiti.
Pretnja AfD-a
Tradicionalna averzija Nemaca prema inflaciji oživela je prošle godine, nakon što se malo ublažila u prethodnom razdoblju, pokazale su ankete.
Kao i pre jednog veka, ekonomske poteškoće koje su usledile pokazale su se kao plodno tlo za populizam. Podrška nemačkom AfD-u poslednjih je meseci porasla na rekordno visoke nivoe, pozicioniravši ovu krajnje desnu stranku ispred Socijaldemokrata levog centra (SPD) kancelara Olafa Šolca. Simpatizeri AfD-a posebno su nezadovoljni sopstvenim životom i ekonomijom, mnogo više od prosečnih glasača, smatra Marsel Fračer, koji vodi istraživački institut DIW. S obzirom na to da nemačka proizvodnja stagnira, stvari bi mogle još više da se pogoršaju.
Za siromašne, skok inflacije bio je posebno izražen u troškovima za hranu, koji čine veći deo njihove potrošnje nego što je to slučaj kod bogatijih domaćinstava – čije su cene rasle dvostruko brže od ukupnih cena.
U Frankfurtu, u senci nebodera u kojima se nalaze neke od najvećih evropskih banaka, banka hrane Frankfurter Tafel svedočila je katastrofi iz prve ruke. Zahtevi za pomoć toliko su porasli da je dobrotvorna organizacija bila prisiljena da zaustavi dalji priliv korisnika. Iako ima dovoljno prostora za pohranu, donacije nisu zadovoljile tražnju.
“Jednom je ostao samo jedan luk i tri šargarepe, a još su četiri porodice čekale, koje su onda počele da se svađaju oko svega”, rekla je portparolka Nilab Alokuzay-Kiesinger, gledajući prazne police skladišta.
Na jednom distribucijskom mestu, smeštenom u latinoameričkom noćnom klubu, ljudi svakog petka ujutro staju u red, čekajući torbe pune svega, od povrća do kobasica i jogurta. Jedna penzionerka kaže da njena penzija ne pokriva troškove za hranu ni za stanarinu jer su cene skočile.
Cene verovatno neće padati
Inflacija bi mogla dodatno da uspori, ali cene verovatno neće padati.
“Postoji shvatanje da se ukupna inflacija smanjuje”, rekao je predsednik Bundesbanke Joahim Najdžel prošle nedelje za Blumberg TV.
“Često je tako da je potrebno više vremena da se temeljna inflacija spusti. To bi mogao da bude mogući scenario. Ali treba pričekati septembarske brojeve”, dodaje.
Istovremeno, vlada smanjuje mere podrške koje su pomogle građanima da imaju niske račune za grejanje nakon što je rat u Ukrajini doveo do ogromnog skoka cena energije.
Šolc je optimističan da se inflacija može prevladati, ocenivši da je Nemačka “savršeno sposobna da savlada probleme našeg vremena”. Inicijative uključuju brzu instalaciju terminala za tečni prirodni gas da bi se smanjili troškovi energije i ulaganje u zelenu tranziciju, kako bi električna energija ostala jeftina za industrijski sektor koji je ranije postao zavisan od jeftinog ruskog gasa.
Kancelar je zato vrlo prkosan kada je u pitanju uspon AfD-a. “Nećemo moći izbeći da zauzmemo stav i kažemo da branimo demokratiju i slobodu koju smo postigli”, rekao je Šolc ranije ovog meseca.
U frankfurtskom muzeju posetioci uče o opasnostima štampanja novca, a među njima je i Klaus Mur, penzioner koji kod kuće čuva kutiju s milionima obezvređenih maraka svog dede.
“Nadam se da neće biti tako loše kao tada”, rekao je on. “Imam dobru penziju, ali mogu da zamislim da mnoge porodice, posebno one s decom, teško podnose današnja poskupljenja”, zaključuje Mur.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.