Mnogi građani će uskoro, izvesno je, pretrpeti novi udar na budžet. To što taj udar stiže sa “zakašnjenjem” od 365 dana teško da će učiniti da nekom bude lakše.
Izvor: B92.net / J.J.
Ilustracija: Depositphotos/Wavebreakmedia
O čemu se zapravo radi?
Pre godinu dana stalno podizanje nivoa bankarskih provizija podiglo je buru u javnosti do mere da je intervenisala i Narodna banka Srbije i naterala (ubedila, može i tako da se kaže) domaće banke da odustanu od već sprovedenih poskupljenja.
I, banke su poslušale. “Džentlmenski sporazum” NBS i bankara je sklopljen. Cene bankarskih usluga vraćene su na pređašnji nivo i, od 1. septembra prošle pa sve do 1. septembra ove godine – nije bilo promena.
Koliko nam je “doneo” moratorijum?
NBS je ovim potezom građanima uštedela sigurno oko 7 milijardi dinara, odnosno oko 58 miliona evra, kaže za B92.net Vladimir Vasić, finansijski konsultant.
Godina je, barem iz perspektive klijenata, proletela. Od 1. septembra ističe dogovor o zaštiti korisnika bankarskih usluga i banke će imati pravo da “odmrznu” svoje cenovnike.
“Odmrznu” zato što te cene nikada nisu suštinski bile promenjene. Pojedine banke su ih sve vreme uredno prikazivale u svojim tarifnicima kao “prave” cene dok su one visine naknada koje su zapravo naplaćivale građanima vodile kao – popust.
Sada, dakle, mogu da nastave da primenjuju tarife koje su usvojile u periodu od 1. januara 2021. do avgusta 2022. godine, a to, kako za B92.net objašnjavaju iz NBS, ne predstavlja povećanje tarifa već obračun naknada u skladu sa važećim tarifnikom.
Zbog toga i ne čudi što nijedna banka, kako nam potvrđuju iz centralne banke, u proteklom periodu nije dostavila obaveštenje o izmeni tarifa, odnosno uvođenju novih tarifa po kojima planira da naplaćuje naknade za pružanje platnih usluga.
I, koliko ćemo sada plaćati?
Ukratko, videćemo. Neke banke su na svojim sajtovima objavile odluke o vraćanju na cene pre moratorijuma, neke (još uvek) nisu.
Ilustracija: Shutterstock/eldar nurkovic
Udruženje: Banke pojedinačno odlučuju
Svaka banka pojedinačno imaće mogućnost da odlučuje o visini naknada za svoje usluge i to na osnovu procene stanja na tržištu i sopstvenih troškova poslovanja, a uz saglasnost regulatora i obavezu pravovremenog informisanja klijenata, saopšteno je iz Udruženja banaka Srbije.
Od svih koje smo kontaktirali pitanjem da li će naplaćivati više nego tokom moratorijuma jedino smo odgovor dobili iz Rajfajzen banke u kojoj kažu da tarifnik ostaje nepromenjen, odnosno na nivou na kome je bio i pre donošenja ove odluke. Ističu i da se na njih moratorijum nije ni odnosio jer ni pre toga nisu menjali cene svojih usluga.
Koje će nam sve banke naplaćivati od sada više saznaćemo dakle kad počne septembar.
Poskupljenje usluga bez obaveštavanja korisnika ukazivalo bi na neetično i netransparentno poslovanje, smatra Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, koji podseća na potrebu edukacije građana u vezi sa korišćenjem bankarskih usluga.
Prema njegovim rečima, naši ljudi retko se odlučuju da promene banku ili da makar uporede ponude različitih banaka.
“U Srbiji se na banke i dalje gleda kao na institucije, umesto kao na prodavce koji imaju svoju ponudu, bolju ili lošiju”, kaže Uzelac i dodaje da sam proces promene banke one namerno otežavaju.
Hoće li neko zaista promeniti banku zbog povećanja tarifa, nije baš izvesno, ali su pojedine banke rešile da izađu u susret klijentima pa će tako Banka poštanska štedionica i od septembra nastaviti sa primenom umanjenih naknada za platne usluge.
Za vraćanje cena na staro ne važe pravila
Ilustracija: Depositphotos/minervastock
NBS je uvela i pravila o podizanju cena bankarskih usluga, pa tako pre nego što podignu cene banke moraju da se jave NBS 45 dana ranije i to opravdaju, kao i da dva meseca ranije obaveste o tome svoje klijente.
Međutim, kao što smo već naveli, to ne važi kada je u pitanju vraćanje cena na nivo od pre “džentlmenskog sporazuma”, već samo za ubuduće.
Vladimir Vasić kao rešenje za one koje brinu poskupljenja bankarskih usluga podseća na bazični paket od 150 dinara.
Naime, kad je zamrznula rast provizija i naknada, Narodna banka je odredila koliko sme koštati održavanje platnog računa sa osnovnim platnim uslugama. Taj paket košta 150 dinara mesečno.
Taj paket uključuje, primera radi, i uslugu mobilnog bankarstva (uz popust od 30% u odnosu na ostale pakete), a moguće je da se u okviru tog paketa dodaju određene dodatne usluge (npr. kreditna kartica), tako da ukupna naknada bude i dalje niža od naknade za sledeći najjeftiniji paket u ponudi.
Građani mogu u svakom trenutku da pređu na ovaj paket usluga kod iste ili druge banke, čime će izbeći povraćaj na cene pre dogovorenog popusta od 30 odsto, ističe se u odgovoru NBS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.