Svedoci smo tragedija koje pogode one koji nastradaju radeći jedan od najtežih poslova, sečom drveća u šumama širom Srbije, kako bi spremili drva za ogrev.
Izvor: RINA
Foto: RINA
Drvoseča Dragoljub N. ovim zanatom se u gornjomilanovačkom kraju bavi decenijama i kaže da je najbitnije u šumu otići odmoran i fokusiran isključivo na posao, jer mnoge stvari nažalost mogu poći naopako.
“Kad krene u seču drva, čovek treba prvo da se preksrti pet puta i pomoli Bogu pa tek onda da krene da obori bukvu”, rekao je on za RINU i otkriva koliko je zapravo teško biti drvoseča.
“Rad u šumi teži je od rada u rudniku. Život ti uvek visi o koncu. Mnogo ljudi izgubi život jer misli to je lako, ali ne može svako ovim da se bavi”, naglašava Dragoljub.
Ovaj drvoseča kaže da to na koju će stranu drvo pasti zavisi od mnogo faktora.
“Prvo se mora pogledati krošnja drveta, na koju stranu ide, zatim da li ima suvih i odlomljenih grana, a onda krenuti u posek stabla. Nikako ne sme da se poseče skroz jer na panju može da se okrene i padne u neželjenom pravcu, već je neophodno ostaviti prostora po nekoliko centimetara sa obe strane. A ako krene nešto po zlu, samo streba brzo reagovati i baciti se u stranu ako za to uopšte ima vremena”, objašnjava ovaj drvoseča.
Međutim, kad se završi seča drva za ove vredne radnike potencijalni problemi i dalje ne prestaju, jer je svu tu posečenu građu potrebno natovariti na traktor i izvući, tako da je dinar zarađen u šumi očigledno jedan od najtežih, najopasnijih i najkrvavijih, piše RINA.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.