Половина младих у Србији не тражи помоћ када има проблем – и то због стида, показују Уницефова истраживања. Многи не знају ни коме да се обрате. Да би на време деца и млади добили помоћ, шест министарстава је потписало меморандум о сарадњи.
О страховима, проблемима, потребама – мало младих се одважи да говори и потражи помоћ изван породице. Сваки други то види као знак слабости и плаши се осуде окружења.
“Психолози и педагози су неоспорно јако важни у том процесу, али они нису довољни, како би се одређена потешкоћа код младе особе санирала. Зато је битно да наставници имају одређене обуке и ресурсе како би могли да сами идентификују и помогну младим људима”, указује члан Уницефовог Омладинског одбора Богдан Димић.
О искуствима у комуникацији с младима, говорила је Дејана Костадинова, директорка Уницефа у Србији.
“Причала сам са младићем од 17 година и рекао ми је да се осећа потпуно изгубљено, да му је тешко да се фокусира, да доживљава нападе беса и да не може још дуго то да трпи. Најгоре је то што није имао коме да се обрати за помоћ јер га је било срамота”, каже Дејана Костадинова.
Ко има решење
Када осете да имају проблем, готово половина младих решење тражи на интернету. Само пет одсто види наставнике, а седам одсто здравствене раднике као неког с ким могу да разговарају о проблемима.
“У популационој групи од 18 до 25 година има значајно више менталних поремећаја него у осталим узрастима, а радили смо до 65 година. Правовремене и адекватне интервенције добије само трећина младих, обично прође десет година од првих симптома до момента када добију интервенцију”, наводи проф. др Милица Пејић Јованчевић, директорка Института за ментално здравље.
Потребна превенција
Када се уочи проблем, сагласни су сви, систем је можда већ заказао. Као најважнију виде превенцију.
“Идеја је да се повећа број психолога у домовима здравља и то првенствено како за одрасле са којима ће моћи да разговарају родитељи, тако и за децу. Морамо, можда, вратити педијатријске службе у основне школе као што је некада било”, истиче министарка здравља проф. др Даница Грујичић.
Истраживање које је спровео ЦЕСИД показало је да су млади који немају поверења у поједине институције давали одговоре – да је то због незаинтересованости, неефикасности и спорог реаговања.