На око 200 страница Споразума о слободној трговини — око 10.000 српских, и око осам и по хиљада кинеских производа. Пријатељство Србије и Кине је “челично”, а преговарачи кажу да је споразум испреговаран пријатељски, за рекордно кратких пет месеци. Домаћи стратешки прехрамбени производи су заштићени, а без царина ћемо увозити само сировине потребне индустрији, као и робу коју не производимо.
Јелена Грубор, представник Привредне коморе Србије у Шангају, каже да ће споразум свакако мотивисати кинеске инвеститоре да самостално или са стратешким партнерима у Србији изграде нове модалитете сарадње, пре свега улагање у производне капацитете и заједничку производњу ради наступа на трећим тржиштима.
Заинтересовани и домаћи и европски инвеститори
У српско-кинески споразум нису загледани само домаћи привредници. Очекују се и европски инвеститори, који би преко производних погона у Србији могли да извозе 30 одсто јефтинију робу на тржиште најмногољудније земље света.
Бојан Станић из ПКС-а истиче да, када се говори о капацитетима домаћих привредника, дакле оних који своје пословање финансирају домаћим капиталом, онда се ту пре свега види прилика у прехрамбеним производима.
“Међутим, када говоримо о оним инвестицијама које могу касније користити једноставно и европским великим компанијама, мултинационалним, то је пре свега у области металске индустрије, у области хемијске индустрије“, додаје Станић.
Шанса за Србију – средња класа у Кини спремна више да плати европске производе
Пут до Кине је дуг и скуп, а тржиште пробирљиво и добрим делом заузето.
Пола милијарде грађана средње класе спремни су да издвоје додатни новац за европске сиреве, вино и производе од воћа. То је шанса и за Србију.
Стеван Рајта из Савеза винара и виноградара Србије каже да су Кинези опипали пулс нашег вина, и уверили се да имамо врхунска и квалитетна вина.
“Било је нашег извоза и кинеско тржиште познаје српске производе, јер наше најбоље винарије већ извозе у Кину. Тако да с овим споразумом, који ће се десити у наредном периоду о слободној трговини, то ће помоћи целој нашој винској индустрији да се још развије”, наводи Рајта.
Кинеско тржиште је велико, неопходно удруживање
Винари који се спремају за Кину ће морати, баш као и воћари и други произвођачи, да се удруже, да под заједничком, модернијом етикетом креирају производе уједначеног квалитета.
Ратко Вукичевић из “Плодова Србије” упозорава да се не треба унапред радовати, јер је велики посао пред произвођачима.
“Ми имамо неколико десетина великих произвођача јабука у Србији, који веома озбиљно раде. Међутим, и они су мали за то кинеско тржиште, чак и они би требали да се удруже. Значи, пар стотина, пар хиљада произвођача, они могу, такве фирме имају и маркетинг, имају и могућност да освоје тржиште, да истраже тржиште”, објашњава Вукичевић.
Страх од јефтине кинеске робе – постоје механизми заштите
Прошле године извоз из Србије у Кину вредео је милијарду и двеста милиона евра. Деветсто милиона вредео је само бакар.
Суфицит у спољно-трговинској размени са Кином имају само Швајцарска и Аустралија, па се неки боје јефтине кинеске робе.
Одредбе Светске трговинске организације и у овом споразуму остављају механизме заштите домаће производње.
Ако значајно порасте увоз одређене групе производа из Кине која угрожава домаћу производњу, царина се може вратити на ниво пре потписивања споразума.