Narodna banka Srbije, potvrdila je za “Blic Biznis” da se uveliko razmišlja o uvođenju juana u devizne rezerve Srbije i iz centralne banke istakli su da su trenutno u procesu obezbeđenja neophodnih preduslova za uključenje na kinesko tržište obveznica, te da će konkretna odluka o ulaganju određenog dela rezervi u finansijske instrumente u juanimi donositi uz pažljivo razmatranje i analizu.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Kako objašnjavaju ekonomisti, ovakva odluka tj. uvođenje nove valute i sistem deviznih rezervi Srbije doprinosi boljem upravljanju portfoliom rezervi u smislu smanjenja rizika, pogotovo jer se radi o značajnoj valuti (juanu) koja je sastavni deo u specijalnim pravima vučenja (obračunskoj valuti MMF-a).
– To govori da se očekuje povećana spoljnotrgovinska razmena sa Kinom, jer upravo struktura deviznih rezervi na neki način treba da odražava i strukturu ekonomske razmene sa inostranstvom. Zato i dalje u deviznim rezervama Srbije dominiraju državne obveznice zemalja iz euro zone, ističe za “Blic Biznis” Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je u tokom posete Pekingu u sredu da je od januara 2015. godine kineski juan na spisku naših valuta za međunarodno tržište i obelodanio da NBS razmišlja da uključi valutu u svoje devizne rezerve.
Juan je peta najčešće korišćena valuta u globalnim plaćanjima
Kako ističu iz NBS, treba ipak imati u vidu da je kineski juan:
- peta najtrgovanija međunarodna valuta na globalnom finansijskom tržištu,
- takođe peta najčešće korišćena valuta u globalnim plaćanjima, kao i
- šesta valuta po učešću u globalnim deviznim rezervama.
– Sve navedeno, rezultat je sistematičnog podsticanja upotrebe kineskog juana kao valute plaćanja i trgovanja od strane kineske države, a u cilju podrške njegovoj internacionalizaciji, kažu iz NBS.
Sa većom trgovinom sa Kinom veća i potreba za juanom u rezervama
– Sporazum o Slobodnoj trgovini sa NR Kinom svakako govori u prilog o planu da se spoljnotrgovinska razmena u narednom periodu poveća, a to kao što je već rečeno favorizuje i da se kineski juan ubaci u devizne rezerve zemlje i time smanje valutni rizici po tom osnovu. Treba istaći da i u spoljnotrgovinskim aranžmanima država u krajnjoj instanci garantuje za realizaciju i stoga je očigledno procenjeno da treba imati u deviznim rezervama i određeno učešće juana, objašnjava Grubišić.
Takođe jedan od faktora uvođenja juana u devizne rezerve je činjenica da je sve veći deo spoljnog duga Srbije u kineskoj valuti.
– Valutna struktura deviznih rezervi određuje se u skladu sa valutnom strukturom spoljnog duga Srbije, što je praksa mnogih centralnih banaka. Time su najvećoj meri obezbeđuje takozvani “prirodni hedžing” tj. zaštita od valutnog rizika. U skladu sa navedenim, u valutnoj strukturi naših deviznih rezervi dominira evro (oko ¾), a zatim američki dolar. Imajući u vidu visok nivo deviznih rezervi, činjenicu da juan ulazi u valutnu strukturu spoljnog duga Srbije, kao i internacionalizaciju juana i njegov sve veći značaj u globalnim plaćanjima i na međunarodnom finansijskom tržištu, NBS je kao jednu od opcija za proširivanje investicionog univerzuma razmatrala ulaganje dela deviznih rezervi u aktivu denominovanu u juanima. Jedna od bitnijih činjenica posmatrano sa stanovišta centralnih banaka jeste da je kinesko tržište obveznica, odmah nakon američkog, drugo po veličini na globalnom nivou (oko 16% globalnog tržišta obveznica), i da na njemu dominiraju obveznice izdate u Kini u lokalnoj valuti (onshore local currency bond market), objašnjavaju.
– Pored toga, korelacija prinosa kineskih državnih obveznica sa prinosima američkih i evropskih državnih obveznica iste ročnosti je niska (usled toga što Kina ima drugačiji ekonomski ciklus u odnosu na SAD, kao i veliko učešće domaćih investitora na tržištu obveznica – preko 90% investitora su domaći investitori), što bi doprinelo dodatnoj diversifikaciji portfolija NBS.
Oni navode i da imajuću u vidu određene njegove specifičnosti, u proteklom periodu su razmatrane različite opcije pristupa kineskom tržištu, a proces obezbeđivanja neophodne infrastrukture i uslova za pristup istom je u finalnoj fazi.
– Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u juan, donose se uz analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, imajući u vidu njihovu ulogu i mandat Narodne banke Srbije utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije, zaključuju iz NBS.