Ministarka poljoprivrede Srbije Jelena Tanasković izjavila je u Skupštini Srbije da je budžet za sledeću godinu rekordan kada je reč o agraru.
Foto: Strahinja Aćimović / Tanjug
Prema njenim rečima, predviđena su rekordna davanja za ratare i stočare.
Blic preporučuje
“Predloženi poljoprivredni budžet za sledeću godinu je veći nego ikada ranije jer pored čistih budžetskih 105 milijardi dinara uključuje i refakciju na akcize od 14 milijardi dinara, što ukupno iznosi 119 milijardi, izjavila je danas ministarka poljoprivrede.
Ona je u Skupštini Srbije gde je poslanicima obrazložila budžet za poljoprivredu i Zakon o podsticajima rekla da je za ovaj budžet, osim toga što je najveći u apsolutnom iznosu, važno i to što će ceo biti usmeren na obaveze iz sledeće godine jer neće biti zaostalih dugovanja, kao što je do sada bilo.
„Zaključno sa 31. decembrom nećemo imati zaostalih dugovanja. To je veoma bitno jer ćemo u januaru moći da sednemo i da se dogovorimo oko toga šta je poljoprivrednicima u datom trenutku neophodno. Povećanjima u ovoj godini smo stočare potpuno zaokružili kroz subvencije po litru mleka i po grlu goveda i svinja a ono što nismo uradili u 2023. biće urađeno u 2024.“, navela je ministarka.
Istakla je da je planirano povećanje subvencija za ovce, koze, ovnove i jarčeve sa 7.000 na 10.000 dinara, za kokoške sa 100 na 140 dinara i za pčelare po košnici sa 800 na 1.000 dinara. Kada je reč o Zakonu o podsticajima, koji je takođe na dnevnom redu tekućeg skupštinskog zasedanja, Tanasković je rekla da je njime predloženo povećanje obima i površine koja će se od sledeće godine subvencionisati, sa 20 hektara na 100 hektara.
Ponovila je da od 1. januara 2024. godine vlasnici zemlje koji je ne obrađuju neće više biti u mogućnosti da uzimaju subvencije od države.
„Pred vama je Predlog zakona o izmeni Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a zato što su poljoprivredni proizvođači tražili da se poboljša njihov status. Već smo jednom menjali zakon čime je poboljšan njihov status, a sada evo doprinosimo još boljem i transparentnijem korišćenju subvvencija i prepoznavanju onoga što oni rade“, kazala je Tanasković u parlamentu obrazlažući predlog izmene zakona.
Druga bitna izmena koju su, kako kaže, tražili proizvođači, jeste izmena koja se „podvukla u zakonu“ – da vlasnik zemlje koji je ne obrađuje može da koristi subvenciju.
„Od 1. januara 2024. svi vlasnici zemlje koji je ne obrađuju neće više biti u mogućnosti da uzimaju subvencije, već će morati da sklope ugovor o zakupu sa onim koji realno zemlju obrađuje i on će biti korisnik subvencije“, naglasila je ministarka.
– Budžet za 2024. predviđa 105 milijardi dinara za poljoprivredu i onje rekordan i sa njim će biti pokrivena kompletna stočarska i biljna proizvodnja. Treba da se zna da ovaj iznos čini skoro 6 odsto ukupnih poreskih prihoda države i ono što je još važnije to je da zaključno sa 31. decembrom 2023. nemamo prenetih obaveza, nemamo zaostalih dugovanja. Sve će biti isplaćeno i to je razlog zašto je rekordan budžet u 2023. Drugim rečima sve ono što smo poljoprivrednicima obećali tokom 2023, i mnogo više od toga, definisano je budžetom za 2024. godinu – rekla je ministarka poljoprivrede za Tanjug.
Ona se posebno osvrnula i na planirana sredstva namenjena za subvencije, koja su u delu javnosti izazvale i najviše polemika.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.