Пронађена је девојка нестала у Калуђерици пре неколико дана. Годишње се пријави нестанак око 1.000 људи, подаци су МУП-а. Од тога, 35 одсто су старији, код којих је потрага по правилу компликованија, објашњавају стручњаци. Од свих несталих особа 98 одсто буде пронађено, кажу у полицији. Брзина је важна, па су зато прве информације по нестанку и сведоци од великог значаја.
Двадесетогодишња девојка која је пре три дана нестала у Калуђерици, данас се јавила породици. Почетком месеца припадници МУП-а су после неколико сати потраге пронашли девојчицу на Видиковцу. У претходних неколико месеци било је још пријављених нестанака. Млађе особе најчешће одлазе од куће због породичних и љубавних проблема, а старије због здравствених. У сваком случају, процедура одељења за потраге МУП-а је иста.
Филип Фуртула, инспектор Одељења за потраге у МУП-у каже да се они укључују чим подносилац пријаве сâм приступи у службене просторије и поднесе пријаву о нестанку.
“Након запримљене пријаве, ми расписујемо то у нашем јединственом информативном систему, након чега буду обавештене све полицијске станице на територији града Београда. Уколико постоји могућност и индиција да је то лице отишло негде даље, односно ван територије града Београда, обавештавамо те полицијске станице”, наводи Фуртула.
Први корак је разговор са породицом, пријатељима и свима за које полиција процени да би могли да буду од користи у потрази.
Важно је истражити догађаје који су претходили нестанку. Често су детаљи важни и свака информација се проверава.
“Иако је отмица прва помисао, то се ретко дешава”
Процес увек почиње изјавом особа које су пријавиле нестанак. Узимају се фотографије, опис и подаци о томе где је нестали виђен последњи пут и са ким је био у контакту.
Иако је отмица прва помисао породице, то се заиста ретко дешава, каже инспектор Филип Фуртула.
Зашто су случајеви нестанка старијих компликованији
Када нестану старији, то су углавном особе које имају психичке поремећаје, деменцију, сенилност или друге болести. Често се затекну на местима где никад нису били. Такви случајеви су по правилу компликованији.
“Отежава нам то што они немају неку рутину свог дана. Једноставно, то су људи који су углавном били у пензији, нису запослени, немају неку рутину. И када они оду од куће, углавном су дезорјентисани, не знају да користе технику, немају телефоне, оду у непознатом правцу у смислу да се удаље без неког посебног циља”, каже Фуртула.
Потрага по новим прописима почиње одмах, важни су и минути
Некада су битни не сати, већ минути. До 2015. године полиција је у потрагу на основу законом прописаног рока кретала 24 или 48 сати после пријаве нестанка, у зависности од случаја, али тада су правила промењена.
Процес тражења почиње одмах, а особе се углавном пронађу после неколико дана.
“Дешава се да они оду по неколико десетина километара, чак и ван насељеног места, бораве и поприлично време у кући. Неки се пронађу, а неки, нажалост, не, што је јако мали проценат генерално”, додаје Фуртула.
Брзина је важна у решавању таквих случајева, зато су прве информације по нестанку и сведоци са којима полиција разговара од великог значаја.
Без обзира на то да ли сте комшија, познаник, трговац у продавници или пекари, можете да будете кључна особа за успех потраге и зато је важна сарадња са полицијом.
Годишње се пријави нестане око хиљаду људи, подаци су МУП-а, а од тога 35 одсто су старији. Од свих несталих особа, 98 одсто буде пронађено.