Rudarenje bitkoina troši više električne energije od većine država, navedeno je u novom izveštaju o njegovom štetnom uticaju na okolinu.
Izvor: tportal/Miroslav Wranka
EPA-EFE/SASCHA STEINBACH
Rudarenje je proces kojim se transakcije dodaju i potvrđuju na blokčejnu. Ljudi širom sveta utrkuju se u korišćenju kompjutera za rešavanje složenih matematičkih zagonetki koristeći veoma moćan hardver, kako bi dobili nove bitkoine.
U razdoblju od 2020. do 2021. na proizvodnju bitkoina potrošeno je 173,42 teravat sati električne energije. Kad bi bio država, po potrošnji bi bio na 27. mestu i nadmašio Pakistan, gde živi više od 230 miliona ljudi.
Bitkoin je time proizveo ugljenični otisak ekvivalentan spaljivanju više od 40 miliona tona uglja. Kako bi se to nadoknadilo, studija Univerziteta Ujedinjenih nacija pokazala je da bi trebalo posaditi 3,9 milijardi stabala, pokrivajući površinu gotovo jednaku Holandiji, Švajcarskoj ili Danskoj.
Prednjače fosilna goriva
Istraživanje objavljeno u časopisu Earth’s Future pokazalo je da se rudarenje bitkoina uveliko oslanja na fosilna goriva. Ugalj je činio 45 posto izvora energije tokom posmatranog perioda, dok je na drugom mestu prirodni gas s 21 posto.
Obnovljivi izvori energije kao što su solarna energija i vetar osigurali su relativno mali udeo utrošene električne energije.
Bitcoin Mining Council – koje predstavlja 43 posto rudara kriptovaluta širom sveta – i druge organizacije tvrde kako je ovaj energetski intenzivan proces od tada postao ekološki prihvatljiviji.
Njihovi podaci sugerišu da je 59,9 posto električne energije koju su koristili članovi poticao iz održivih izvora u prvih šest meseci 2023. Međutim, te brojke je teško proveriti i predstavljaju samo manje od polovine ukupne mreže, piše Sky News, a prenosi tportal.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.