Island je još jednom ispisao istoriju i ponovo, posle skoro pedeset godina, dao primer svim zemljama sveta kako se bori za ravnopravnost polova na radnom mestu. Više od 100.000 ljudi je 24. oktobra protestovalo zbog nejednakosti u platama između žena i muškaraca, ali i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.
Foto: Ljupka Cvijić / Privatna arhiva
Iako je Island za mnoge oličenje tolerancije u svakom smislu – to je izgleda samo vrh ledenog brega.
Blic preporučuje
Veličina i značaj protesta bi se mogli bolje shvatiti ako se istakne podatak da cela država, koja je smeštena između Atlanskog okeana i Severnog ledenog okeana, ima oko 380.000 stanovnika. AP News prenosi da je okidač za štrajk, između ostalog, bilo veliko nezadovoljstvo zbog problema poput nedostatka osoblja u bolnicama, hotelima, zatim kašnjenje javnog prevoza, ali i brojni novinarski timovi sastavljeni isključivo od muškaraca i slični slučajevi.
Islandske žene su tako 24. oktobra obustavile rad u kući i u svojim kancelarijama da bi se izborile za “pozitivne promene u zajednici”, ali i “postavile temelje za monumantalne događaje u budućnosti”, kako se može pročitati u njihovim objavama na društvenim mrežama.
Sve to su ciljevi ostavljeni u nasleđe još od velikog štrajka iz 1975. godine, kada je više od 90 odsto žena odbilo da obavi svoje poslovne obaveze. Taj dan je poznat kao Slobodan dan za žene, piše BBC. Pet godina nakon toga, Island je bio prva zemlja na svetu koja je demokratski izabrala ženu za šeficu države i tako dobila prvu predsednicu u Evropi. To je bila Vigdis, koja je tu funkciju obavljala 16 godina. Uprkos tome, neki problemi su ostali nerešeni.
Premijerka podržala „kvennaverkfall“
Ovogodišnji skup je jedinstven i po tome što ga je podržala aktuelna premijerka Islanda Katrin Jakobsdotir, koja, kako navodi AP, nije otišla na posao niti sazvala sednicu Vlade i tako stala na stranu svojih sugrađanki. Takođe, pozvala je i druge žene zaposlene u njenom kabinetu da učine isto i podrže „kvennaverkfall“, što je islandski izraz za štrajk žena.
Ovo je možda jedinstven slučaj na svetu u kojem je premijerka svojim primerom pokazala da je svesna problema sa kojim se suočavaju žene u njenoj zemlji i da je razlika u platama između muškaraca i žena otvoreno pitanje na kojem uvek ima prostora za unapređenje, bez obzira na nivo ekonomske razvijenosti.
Island je vodeća skandinavska zemlja kada je u pitanju ravnopravnost polova, a takođe je 14 godina zaredom bila na prvom mestu i u svetu, prema kriterijumima Svetskog ekonomskog foruma.
Žene na Islandu stekle su pravo glasa među prvima u Evropi, tačnije 1915. godine, a prethodnici su im samo Novi Zeland (1893.) i Finska (1913.).
Za šta se bore žene na Islandu?
Tokom prethodnih decenija bilo je nekoliko manjih protesta zbog nepoštene poslovne prakse, ali uprkos tome, žene na Islandu i dalje zarađuju 21 odsto manje od muških kolega i poslovi koje one obavljaju su još uvek nedovoljno vrednovani. Sve to je bilo povod za ovonedeljne akcije.
Takođe, na tom protestu je istaknuta i važnost ravnopravnog odnosa prema zaposlenim nebinarnim i transrodnim osobama, ali i prema ženama koje dolaze iz stranih zemalja, što je Ljupku, našu sagovornicu poreklom iz Srbije,koja živi i radi u Rejkjaviku, ostavilo poseban utisak.
– Protest je miran, iako su uglavnom žene (..), ima i muškaraca, kao i čitavih porodica sa decom, rekla je ona za “Blic Biznis”, javljajući se direktno sa ulica ovog grada.
Foto: Ustupljene fotografije
U organizaciji i sprovođenju štrajka je učestvovalo više od 30 organizacija, sindikata i sličnih udruženja koje se bore za prava radnika. Tu su bili predstavnici zdravstva i prosvete u kojima su pretežno zaposlene žene.
“Ja nisam tvoj besplatan bilbord”
Jedno od problemskih pitanja se ticalo i rada nacionalnih medijskih kuća u kojem su pretežno zaposleni muškarci. Jedan od prizora koji se deli na društvenim mrežama jeste i devojka koja drži transparent na kojem piše “Platite žene koje reklamiraju Island milionima ljudi. One su gorivo za vašu ekonomiju”, dok joj na jakni stoji prišiven natpis “Ja nisam tvoj besplatan bilbord”.
U pitanju je jedna vlasnica tamošnje medijske kuće koja je protestvovala boreći za svoja prava jer je i ona manje plaćena od svojih kolega.
Foto: screenshot
Islandski nacionalni TV i radio operater RUV je juče ograničio emitovanje zbog nedostatka radnika koji su otišli na protest.
U godinama koje dolaze ostaje da se vidi da li će ovaj, kako piše “Njujork Tajms”, “najveći napor zemlje da protestuje protiv nejednakosti na radnom mestu u skoro pet decenija”, uroditi plodom. Iako je apsolutna ravnopravnost možda nedostižna, ovaj događaj će svakako ostati urezan u pamćenju svih učesnika protesta, ali i kolektivne svesti Islanda.
Prepoznajući neravnotežu između žena i muškaraca u medijskom izveštavanju, i švajcarska grupa Ringier AG je pokrenula je svoju inicijativu EqualVoic.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.