Највидљивији пример војне сарадње Србије и Кине је ПВО систем ФК-3, који летеће циљеве може да уништава на даљини до 100 километара. У протеклих неколико година Србија је од Кине купила и борбене беспилотне летелице. Стручњаци су сагласни – тим системима знатно су унапређене оперативне и функционалне способности Војске Србије.
Поређења ради, објашњава уредник емисије “Дозволите…” Горан Јанићевић, ФК-3 је систем који је у ВС донео потпуно нову способност која није постојала ни у ЈНА.
“Мали број земаља у Европи поседује такву способност. Са друге стране, беспилотне летелице, прво ЦХ-92 а онда и ЦХ-95, повратиле су једну способност коју је наша војска изгубила средином прве деценије 21. века, а то је способност извиђања из ваздуха”, додаје Јанићевић.
Колико би коштао амерички “патриот”
Цене набављених система нису познате, претпоставља се да су знатно јефтинији од својих пандана са Запада.
Амерички ПВО систем “патриот” Србију би, процењују стручњаци, коштао више од три милијарде евра. У односу на ФК-3 има и мане и предности.
Негативне реакције из Русије
С друге стране, подсећају стручњаци, највише негативних реакција на набавку ФК-3 било је из Русије, јер је тамошња политичка и стручна јавност очекивала да Србија купи С-400, сличан и по карактеристикама и по цени.
За разлику од два поменута система, ФК-3 никада није коришћен у ратном сукобу.
“Важна карактеристика ФК-3 је страх”
“Оно што званично знамо, јесте да у години када је наша држава платила ФК-3, укупан увоз наоружања за ВС износио је 620 милиона долара, али то није све за ФК-3, него су плаћени још неки други системи. ФК-3 има веома важну карактеристику, а то је страх. Страх је најефикасније оружје”, наводи Јанићевић.
Изузетно је важно да Србија има садржајну сарадњу са једном од највећих глобалних сила, оцењују познаваоци геополитичких прилика.
Кинески продор у Европу преко Србије
С друге стране, Кина, поред новчане зараде, има интереса да Србији продаје оружје, јер је то начин, кажу упућени, да направи продор у Европу и на пољу наменске индустрије.
Професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић каже да за Кину извоз наоружања у Србију представља географско ширење подручја на које извози наоружање, поред традиционалних суседних и афричких земаља.
“Свакако представља кинески допринос повећању безбедности или јачања безбедности земље у којој се налазе значајни инфраструктурни објекти, који припадају иницијативи ‘Појас и пут’”, сматра Митровићева.
Сарадња са кинеском војском и у другим областима
Државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић каже да је Србија заинтересована за развој и у другим областима.
“Нагласио бих војно-војну сарадњу између Војске Србије и Народноослободилачке армије Кине. Најуспешнији примери су веома развијена сарадња коју има АБХО центар у Крушевцу, али заинтересовани смо и за развој у области сајбер безбедности, која се сваким даном показује све важнијом. Нама је у интересу да развијамо и сарадњу у области војног образовања, војне медицине”, истиче Старовић.
Које се нове набавке очекују
Кина је Војсци Србије у протеклој деценији у неколико наврата донирала одређену опрему из различитих сегмената, од информатичке до гумених чамаца, камиона и багера.
Из Министарства одбране поручују да се са кинеским партнерима воде разговори о новим набавкама беспосадних платформи и система ПВО.