Маскирани припадник Хезболаха затворио је Куран. Слично је учинило и још неколико мушкараца одевених у камуфлажне униформе. Један од њих је на раме ставио ручни бацач и запутио се ка тунелима – тако је Хезболах, најснажнији од свих потенцијалних противника Израела, најавио говор шефа ове организације Хасана Насралаха, први од почетка рата у Појасу Газе 7. октобра.
Нешто мање од 48 сати од серије скупова које је Хезболах заказао на неколико локација у Бејруту, остаје непознаница о чему ће Насралах говорити присталицама, које се само у либанској престоници броје десетинама хиљада.
Пропагандне поруке и позиви на оружје замаскирани у цитатима из Курана, за сада, не дају јасну слику како ће се од краја седмице Хезболах односити према израелској офанзиви против Хамаса.
“У име Алаха, милостивог, самилосног позивамо вас да присуствујете свечаности на којој ће, у петак 3. новембра, говорити генерални секретар Хезболаха Хасан Насралах… И кад дође време прве од две претње, послаћемо против вас робове наше, силно моћне, они ће уздуж и попреко земљу вашу прегазити, и претња ће се испунити”, наводи се у једној од порука.
Западне обавештајне службе и извори блиски Хезболаху тврде да су у игри два могућа развоја ситуације – или ће Насралах чекати како ће се даље развијати рат у Појасу Газе, или ће већ у петак послати јединице у напад на Израел.
Дипломате сматрају да је Хезболах унапред одличио да игра епизодну улогу у овом сукобу, јер је прилично незаинтересовано пратио упад Хамаса у израелска насеља, у којима је за три дана неконтролисаног насиља страдало око 1.400 Израелаца. Да су заиста желели да науде Тел Авиву, лидери Хезболаха наредили би јуриш одмах после првог таласа Хамасовог напада, односно у време када је на граници Либана и Израела било неуопредиво мање трупа него данас.
Истовремено, Израел је најавио “дуги рат” у Појасу Газе, који ће после вишемесечне офанзиве прерасти у коначни обрачун и крај Хамаса. У сукобима је, од 7. октобра, страдало скоро 9.000 Палестинаца и 1.400 Израелаца.
Сви под притиском
Раст тензија на граници Либана и Израела, већ неколико дана, повезује се са приличним притиском који Хезболах трпи од осталих изразито антиизраелских организација, које су попут Хута у Јемену или ирачког Катаиб Хезболаха, већ најавили озбиљнију помоћ Хамасу и акције против Американаца у Ираку.
Лидер Катаиб Хезболаха, ирачке милиције која броји око 10.000 бораца, Акрам ел Кабиу четвртак је прогласио почетак похода који ће трајати све док Американци у потпуности не буду истерани из те државе.
Пентагон је, истовремено, саопштио да је од почетка рата у Гази забележено тридесетак напада на америчке војне базе у Ираку и Сирији, као и двадесетак акција америчке и израелске авијације против виновника тих напада.
Како се чини, уздржаност Хезболаха може се протумачити кроз оцене званичника те организације, који су дипломатама у Бејруту пренели да акције Хамаса у рату са Израелцима, суштински, добро стоје, те да за сада нема потребе за ширењем сукоба.
Нејасно је, међутим, колико ће дуго Хамас одолевати налетима израелске војске, која је до сада успела да заузме положаје око тактички важне саобраћанице, која Појас Газе дели на северни и јужни део.
Исмаил Ханије, политички лидер Хамаса, изнео је у четвртак план за прекид непријатељстава, који власти у Тел Авиву, како се чини, неће желети ни да прочитају до краја.
Ханије је представио документ који предвиђа прекид ватре, размену затвореника, отварање граничних прелаза и формирање палестинске државе са Јерусалимом као престоницом. Лидер Хамаса је, такође, оптужио израелског премијера Бењамина Нетанјахуа да је спреман да уништи државу како би спасио сопствену репутацију.
Игра чекања на граници Либана и Израела
Истовремено, чини се и да Хезболах очекује да ће јачање антиизраелских и антиамеричких сентимената, као неминовну последицу слика смрти и разарања у Појасу Газе, ојачати и позиције ове организације и њеног кључног партнера и спонзора – Ирана.
Свакодневна размена пројектила и тешких речи на релацији Тел Авив – Хезболах, не значи међутим да су обе стране спремне за отварање још једног фронта.
Некадашњи подсекретар за Блиски исток у америчком министарству одбране, Ендрју Ексам рекао је Њујорк тајмсу да израелска војска још увек функционише на принципима који су владали током ратова са Сиријом и Египтом током седамдесетих година.
“То није војска организована како би се борила против добро увежбаних и мотивисаних милиција као што су Хамас и Хезболах”, тврди некадашњи амерички званичник.
Хезболах – корумпиран и не води рачуна о државним интересима
Досадашњи опрез Хезболаха тумачи се озбиљним проблемима са којима се ова организација суочава у Либану, где је изузетно непопуларна међу осталим етничким групама у тој држави, који је сматрају делом корумпираног апарата готово непостојеће земље.
Иако је најутицајнија и свакако најбоље наоружана организација у држави, укључујући војску и полицију, Либанци сматрају да Хезболах већ годинама не води рачуна о државним интересима.
Ова уздржаност, сматрају западне дипломате, резултат је озбиљног притиска под којим се истовремено налазе обе стране – Израел и Хезболах, којима је различитим каналима поручено да ни по коју цену не покушавају да запале читав Блиски исток.
Израел је, до пре десетак дана, био спреман за серију превентивних напада на положаје Хезболаха и иранске Револуционарне гарде у Сирији и јужном Либану, али је премијер Бењамин Нетанјаху од планова одустао после разговора са америчким председником Џозефом Бајденом.
Истовремено, и Хезболах је, посредством француске дипломатије, одустао од уласка у рат са Израелом, али остаје нејасно колико ће дуго ова организација успети да се уздржи од напада на Израелце.
Израелске обавештајне службе већ годинама сматрају да је нови рат с Хезболахом неизбежан, због чега акција војске ни у ком случају не би утицала на ионако известан развој ситуације.
Опрезнији упозоравају да би, у случају озбиљног сукоба, Хезболах могао да на територији Израела испали чак 4.000 пројектила дневно, који би без проблема добацили до неколико градова, укључујући Хаифу.
Током рата 2006. године, израелско ваздухопловство је уништило неколико десетина Хезболахових пројектила пре него што је та организација уопште дошла у прилику да их лансира, али се ситуација од тада драматично променила, јер су Иранци у међувремену у регион допремили савременије пројектиле и радаре који су, наводно, распоређени дуж границе Либана и Сирије.