Уместо писања, све чешће се куца на тастатури рачунара или мобилног телефона. Ипак, због лошијих резултата у образовању, Шведска, која је увела учење на електронским уређајима од раног узраста, сада се враћа традиционалним методама учења – читању из књига и писању руком.
Дигитална револуција многе је одвојила од папира и оловке. Све чешће пишу само на тастатури, у свим узрастима.
Потешкоће у савладавању вештине писања, које се откривају управо у школи, праве све већи посао логопедима. Дисграфија се препознаје по премештању, изостављању или додавању слова и речи, нечитком рукопису, писању ван линија. Деца с тим проблемом често имају и лошије држање и моторику.
“Велика је дилема колико данас утицај глобалног развоја технологије омогућава малој деци да пре ступе у контакт са тастатуром компјутера, телефона него уопште са оловком. А то доводи у везу директан развој фине моторике која је општи предуслов за развој детета, а пре свега за вештине писања”, каже логопед Катарина Анђелковић.
Без писања нема правилног развоја мозга
Неуролози тврде да без писања нема правилног развоја мозга. Истраживања су показала да се уз оловку и папир лакше памти, као и да је писање предуслов за разумевање, а касније и креативно повезивање појмова
“Човечуљак који представља презентацију на хемисферама је тако нацртан да је шака половина хемисфере. Та функција писања, једна од најсложенијих функција, она није само чисто моторна. Треба да омогући осећај притиска, тежине, боје, осећај онога што пишемо, цртамо, читамо, прави конекцију у асоцијативним зонама мозга и прави нове конекције”, наводи неуролог проф. др Ранко Раичевић.
Старији се суочавају са ризицима деменције
Иако је тастатура чешће у рукама млађе генерације, старији који се само на њу ослоне суочавају се са већим ризицима, попут деменције.
“Ризикују да би могли изостајањем те врло сложене функције писања да имају веће проблеме ако се деси, рецимо, мождани удар. Ако су престали да пишу, њихов опоравак моторике ће бити дужи него код оних који су писали пре тога”, истиче Раичевић.
Електронски уређаји имају своје предности – пише се брже, а грешке се лако исправљају. Стручњаци се зато залажу за то да се пише и руком и на тастатури, али кажу да без употребе папира и оловке, нема разумевања ни правилне употребе дигиталних алата.