Дан примирја у Великој Британији обележен је масовним демонстрацијама подршке Палестинцима у Гази. Само у Лондону окупило се око три стотине хиљада људи. Било је и контрамитинга, који су разбијени хапшењима.
У 11 сати по лондоском времену пре тачно 105 године потписано је примирје и окончан Први светски рат.
Британска војска тада традиционално одаје пошту испред Сенотафа, споменика посвећеног “Славним мртвима” – палима у том и свим потоњим војним сукобима.
У околини зграда владе паралелно су се окупљали контрамитингаши, које Би-Би-Си назива екстремном десницом.
Чарке са полицијом на четири пункта у центру града и хапшење више од 100 контрамитингаша.
Центар Лондона обезбеђивало је 1.850 полицајаца.
Само километар западно, сасвим друга слика.
Демонстранти певају “Од реке до мора Палестина ће бити слободна“ и скандирају “Нека нема израелске терористичке државе”.
Реакција полиције на оно што јеврејска заједница назива позивом на уништење јеврејске државе је пасивна.
Полиција зато показује нулту толеранциу за било какав контакт двеју страна, приближавање америчкој и израелској амбасади, али и Сенотафу.
Пропалестинске демонстрације, ако се изузму спорни слогани и песме, биле су изузетно добро организоване и мирне.
Пензионерка Алисон Смолвуд пита се “колики број људи уопште не поштује минут ћутања у 11 сати, а проповеда да је ово марш мржње и да не треба да марширамо за мир”.
“Зато сам овде”, каже она.
Студенткиња Самиха Џаиџирдар истиче да је суштина Дана примирја окончање рата.
“И баш зато су људи овде. Желимо крај рата у Гази”, поручује она.
Један од организатора протеста, директор Кампање за солидарност са Палестином Бен Џамал, сматра да је реакција на окупљања поводом Дана сећања “морални испит” за британске политичке вође.
“Да ли прихватамо кршење међународног права и онога што комисије за људска права и стручњаци називају школским примером геноцида? Колико мртвих Палестинаца је довољно?”, пита он.
Заједнички именитељ данашњег дана у Британији је реч “срамота”. За једне је срамота оно што је Хамас урадио 7. октобра у Израелу. За друге, оно што Израел данас ради у Гази. За једне, то је сврставање градоначелника Лондона уз пропалестинску страну, а за друге то су оптужбе министарке унутрашњих послова на рачун пристрасности полиције.
Британско друштво је данас, на Дан сећања, подељеније него у време гласања о Брегзиту.