Danas saznaje: Šta je ponuđeno poljoprivrednicima u predlogu budžeta za narednu godinu? (DOKUMENT)

Poljoprivrednici iz cele Srbije danas prisustvuju sastanku sa predstavnicima vlasti na kom im je predstavljen nacrt budžeta za poljoprivredu za 2024. godinu. Sastanak je počeo jutros u 10 časova i u trenutku objave ovog teksta i dalje traje.

Na sastanak u Palati Srbija između premijerke Srbije Ane Brnabić i ministarke poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelene Tanasković pozvani su predstavnici 65 udruženja poljoprivrednika.

Na samom početku razgovaralo se o stočarstvu.

Brnabić je, kako Danas saznaje, kazala da bi trebalo da veći fokus bude na ratarima, jer imaju prevelike gubitke i viška merkantilne robe, koja nije izvezena.

Premijerka i ministarka predstavile su poljoprivrednicima planirane iznose direktnih davanja u 2024. godini.

Ovim predlogom budžeta, predviđeno je da subvencije po hektaru koje su 2022. godine iznosile 9.000 dinara, u narednoj godini iznose duplo više, odnosno 18.000, a uz to dodatnih 18.000 dobijaju poljoprivrednici koji imaju sertifikovano seme, a za najviše 100 hektara.

Što se tiče sertifikovanog semena, u dokumentu koji je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dostavilo poljoprivrednicima, navodi se da podsticaj tog semena ima svoje ekonomsko opravdanje.

„Njegova upotreba obezbeđuje veće prinose, prema procenama stručnjaka od 10 do 30 odsto, sprečava širenje biljnih bolesti i korovskih biljaka i omogućava da se sortni potencijal razvije u potpunosti“, navodi se.

Dalje se dodaje i da je bolji i kvalitet proizvoda uz upotrebu deklarisanog semena.

Izvor Danasa ukazuje da je tu nastao problem, zbog toga što će dodatnih 18.000 dinara subvencije po hektaru moći da dobiju samo oni koji koriste sertifikovano seme pšenice.

Kako je objašnjeno, skoro 80 odsto poljoprivrednika koristilo je takozvanu „tavansku“ pšenicu i nju su posejali jer nisu imali mogućnosti da kupe drugu.

Zbog toga ih, kako se dodaje, sada država kažnjava, jer njihov proizvod nije konkuretan.

Dalje, premije za mleko koje su bile 10 dinara po litri, u 2024. godini iznosile bi 19 dinara.

Zatim, za priplodne mlečne krave, umesto dosadašnjih 25.000 dinara poljoprivrednici bi dobijali 40.000 dinara, za krmače i nerastove umesto 15.000, sada bi dobijali 18.000 dinara.

Dalje se navodi za ovce i ovnove umesto 7.000, sada bi ta brojka iznosila 10.000 dinara. Za kokoške lakog tipa 140 dinara umesto dosadašnjih 100, a za kokoške teškog tipa 100 umesto 60 dinara, koliko je bilo.

Za tovne krave i bikove, brojka je ostala ista i iznosi 40.000 dinara, a isto je i kada govorimo o kravama dojiljama.

Što se tiče koza i jarčeva, tu je ponuda, takođe, podignuta za 3.000 dinara, pa će umesto dosadašnjih 7.000, iznositi 10.000.

Ono što je nova mera, jeste da se novac dobija za žensku telad i to 50.000 dinara.

Što se tiče tova, za tov junadi umesto dosadašnjih 15.000 u narednoj godini dobijali bi 22.000 dinara. Zatim za tov svinja 1.500 dinara umesto dosadašnjih 1.000.

Brojka za tov jagnjadi i tov jaradi je podignuta za po hiljadu dinara, pa će tako umesto 2.000 iznositi 3.000 dinara.

Što se tiče krava za uzgoj teladi za tov, tu se situacija nije menjala, pa će namenjeni iznos za to i naredne godine biti 20.000 dinara.

Za košnice pčela biće dodeljivano 200 dinara više, umesto 800, bilo bi 1.000.

Dok za konzumnu ribu subvencija ostaje 10 dinara po kilogramu.

Produktna berza

Produktna berza u Novom Sadu još uvek nije dobila dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti, navodi se u dokumentu.

Procena je da će tu dozvolu dobiti u periodu od šest meseci, a u cilju usaglašavanja sa Zakonom o robnim berzama.

Kako se navodi, trenutno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine rade na izradi zajedničkog pravilnika kojim se propisuju minimalni tehnički uslovi za trgovinu na otkupnim mestima, odnosno skladištima.

Oni dodaju i da predstoji popis skladišnih prostora na teritoriji Srbije od strane poljoprivredne, fitosanitarne i tržišne inspekcije, koji će biti gotov do 14. januara naredne godine.

Iz Ministarstva objašnjavaju da se sve aktivnosti sprovode kroz rad Radne grupe u kojoj učestvuju i udruženja poljoprivrednika.

Trenutne mogućnosti trgovanja na Produktnoj berzi Novi Sad su „spot tržište“, odnosno isporuka robe odmah nakon trgovanja. Kao i „terminski nestandardizovani forward ugovori“, gde se isporuka robe vrši u budućem periodu.

Kako se dodaje, kod ove druge vrste ugovora, postoji mogućnost značajne promene cene i rizik od odustajanja.

Ono što je zahtev, to su „terminski standardizovani fjučers ugovori“, koji takođe predviđaju isporuku robe u budućem periodu, ali kod njih postoji garantni depozit i ne postoji rizik od odustajanja i traži se garancija 100 odsto vrednosti.

Ipak, kako Ministarstvo navodi, ove ugovore nemamo na Produktnoj berzi u Novom Sadu jer, po navodima ljudi sa berze, nema dovoljnog obima trgovine koji je neophodan za ova tržišta.

Krediti

Kako se navodi, od predstavnika Narodne banke Srbije se očekuje informacija o tome da li postoji mogućnost odobravanja, odnosno produžavanja moratorijuma na kredite odobrene od strane poslovnih banaka, koje imaju zaključene ugovore sa ovim ministarstvom.

Naglašava se da ne postoji mogućnost da se poljoprivredna gazdinstva obrišu iz Kreditnog biroa ukoliko se tamo nalaze zbog dugovanja, jer bi se na taj način narušio sistem postojanja baze Kreditnog biroa i izgubio kredibilitet.

Zaštita domaće proizvodnje i otvaranje novih tržišta

„Nastavljamo sa pojačanom kontrolom uvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda u cilju zaštite domaće proizvodnje i obezbeđivanja prehrambene sigurnosti Srbije“, navodi se u dokumentu.

„Novi sistem kvartalnih dozvola za uvoz mleka i mlečnih proizvoda dao je rezultate u ovoj godini i u 2024. planiramo da ga unapredimo kroz dodatnu primenu i za polu-biljne sireve. Na ovaj način smo u mogućnosti da brzo reagujemo pri prvim naznakama poremećaja tržišta“, objašnjavaju oni.

Pored zaštite od uvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda, kako su dodali, intenzivno se radi na otvaranju novih tržišta i promociji naših proizvoda u inostranstvu.

Potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini i usklađivanje izvoznih dozvola otvara nove mogućnosti za naše proizvode na inostranom tržištu, kažu iz Ministarstva.

Mere ruralnog razvoja

Za podizanje višegodišnjih zasada voća, vinove loze i hmelja predviđeno je do 3.000.000 dinara, odnosno 60 odsto od vrednosti investicije.

Za podizanje novih višegodišnjih zasada vinove loze planirano je do 80.000.000 dinara, takođe 60 odsto od vrednosti investicije.

Investicije u primarnu biljnu proizvodnju iznosiće do 800.000 dinara ili 50-65 odsto od vrednosti ulaganja.

Investicije u primarnu stočarsku proizvodnju ograničene su na 800.000 dinara, odnosno 50-65 odsto od vrednosti ulaganja.

Za investicije u nabavku grla u primarnoj stočarskoj proizvodnji maksimalno od tri do 10.000.000 dinara, tojest 50-65 odsto od vrednosti investicije.

Premija osiguranja (upravljanje rizicima) do 2.500.000 dinara, 40-70 odsto od premije osiguranja.

Za organsku biljnu proizvodnju 63.000 dinara po hektaru.

Organska stočarska proizvodnja do 55.000.000 dinara, 40 odsto uvećanje u odnosu na konvencionlnu proizvodnju.

Za očuvanje biljnih genetičkih resursa  do 2.000.000 dinara, što predstavlja 100 odsto podsticaj.

Očuvanje životinjskih genetičkih resursa do 3.000.000 dinara, takođe, 100 odsto podsticaj.

Proizvodnja sadnog materijala, sertifikacija i klonska s. maksimalno od 700.000 do 10.000.000 dinara.

Kreditna podrška predstavlja subvenciju kamatne stope i osiguranje kredita.

Celokupan dokument koji je pripremilo Ministarstvo možete pogledati OVDE..

Podsećamo, poljoprivrednici iz Vojvodine su tokom novembra protestovali tako što su blokirali brojne saobraćajnice.

Nakon toga je usledio niz sastanaka sa predstavnicima vlasti, među kojima i sa premijerkom Srbije Anom Brnabić i ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković.

Na sastanku 26. novembra u Kisaču, kako su saopštili tada poljoprivrednici, rečeno je da će Brnabić razgovarati i s drugim udruženjima i da će od 11. do 16. decembra dobiti konkretnu ponudu.

Poljoprivrednici su tražili da se subvencije povećaju za 17.000 dinara i da se subvencije po hektaru od 18.000 dinara isplate do 31. marta naredne godine.

Jedan od zahteva bio je i da se obezbedi povraćaj akcize na dizel od 50 dinara po litru na cenu od 179 dinara, kao i da se obezbedi povraćaj tog poreza i na drugim pumpama osim onih Naftne industrije Srbije.

Oni su zahtevali i uređenje robne berze uvođenjem robnih zapisa i terminskih ugovora kao i obezbeđenje povoljnih kredita za refinansiranje dospelih dugova i rešavanje problema ogromnih dugova po osnovu neplaćenih doprinosa za penzijsko osigranje.

Takođe, dan pred izbore u Srbiji, održan je još jedan sastanak sa poljoprivrednicima koji su premijerka Ana Brnabić i ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković iznenada zakazale u Vladi Srbije.

Međutim i taj sastanak završen je bez nekih konkretnih zaključaka ili dogovora.