Напад Хамаса и одмазда Израела
Блиски исток је изгледао обећавајуће крајем септембра 2023. године. Везе између Израела и арапских земаља биле су у успону, а нагађало се да би Саудијска Арабија могла да успостави дипломатске односе са Израелом. Ти трендови су навели и саветника за националну безбедност САД Џејка Саливана да изјави: “Блиски исток је данас тиши него што је био у последње две деценије“.
Све се променило 7. октобра, када је Хамас напао Израел. Убијено је око 1.200 Израелаца, што је најсмртоноснији дан у историји Израела. За таоце је узето око 240 људи.
Хамасови напади на Израел 7. октобра покренули су израелску одмазду чије су жртве пре свега цивили. У потрази за припадницима Хамаса, Газа је готово сравњена са земљом.
Израел је покренуо ваздушне нападе на Газу, а затим извршио инвазију током које је убијено више од 20.000 људи, међу којима је највише жена и деце. Вишедневно примирје крајем новембра обезбедила је ослобађање око сто талаца. Борбе су убрзо настављене, али и протести широм света са захтевом да се израелска офанзива оконча. Израел упорно одбацује оптужбе, тврдећи да Хамас користи палестинске цивиле као живи штит.
Страхови да би сукоб из Газе могао да доведе до ширег блискоисточног рата нису нестали, а како ће се сукоб завршити и шта ће уследити после њега остаје да се види.
Напади Хута из Јемена јефтиним дроновима на трговачке бродове који иду Црвеним морем довели су до тога да су многе велике бродске компаније преусмериле своје контејнерске бродове око Рога Африке, док САД ракетама вредним милионе долара покушавају да заштите бродове у мореузу Баб ел Мандеб.
Рат Израела и Хамаса и напади побуњеника у Црвеном мору остају две највеће непознанице око глобалних тензија, и утицаја на ланце снабдевања и у 2024. години.
Ако је напад Хамаса на Израел најгори терористички чин у 2023. години, широм света било их је мање него иначе.
Бомбашких напади који су однели на стотине живота у Пакистану, Авганистану, Филипинима и на афричком континенту остали су испод радара светске јавности.
У дану када је емплодирала титанијумска подморница превозећи светске милијардере до олупина “Титаника”, догодила најгора несрећа на мору. О судбини петоро људи нагађало се данима, а стотине потопљених миграната близу Пелопонеза у Грчкој за медије су били готово невидљиви.
Украјина ратује, Нагорно-Карабах затворено поглавље
Украјина је у јуну, на крилима војне и финансијске помоћи Запада покренула контраофанзиву, са надом да ће вратити део територије на истоку земље, а можда и Крим. Упркос тврдњи Кијева да су руским снагама нанети озбиљни губици, Украјина једва да је померила линију фронта.
Рат исцрпљивања чини се да више иде у прилог Русији, посебно у ситуацији када је пажња украјинских савезника скренута ка Израелу, а додатна помоћ Украјини и даље је под знаком питања.
Кијев не улази с превише оптимизма у трећу годину рата, јер се мучи са попуњавањем трупа новим регрутима, односи између војног врха и Зеленског нису сјајни, а избори у ЕУ и САД не иду им на руку.
Једино питање на геополитичкој мапи које је ове године затворено је Нагорно-Карабах. После више од три деценије решено је тако што је готово целокупно јерменско становништво напустило тај регион, а Азербејџан преузео контролу над својим међународно признатим границама.
Азербејџанске снаге поразиле су војно Јерменију још 2020. године, када су стекле контролу над већим делом Нагорно-Карабаха, да би три године после завршиле посао. Уследио је егзодус Јермена у коме су за свега недељу дана напустили Нагорно-Карабах.
Слабљење демократије, јачање популиста и десничара
Настављен је тренд пада слобода и демократија по свету, па је и ове године у више афричких земаља изведен државни удар.
Војска у Нигеру свргнула је демократски изабраног председника, а власт у земљи преузела је и војска у Габону. У Судану је избио грађански рат, биланс погинулих у сукобима достигао је 10.000 док је 5,6 милиона људи расељено.
Тренд јачања десничарских странака настављен је широм света. У Аргентини је на председничким изборима победио кандидат крајње деснице Хавијар Милеј, познат и под надимком “Лудак”.
И у Европи гласаче све више придобија антимигрантска, антимуслиманска и хомофобна реторика. Екстремни десничари највећа су странка у владајућој шведској коалицији, партија холандског популисте познатог и као “европски Трамп” Герта Вилдерса победила је на изборима, а десничарске странке бележе добре резултате и у Словачкој и Немачкој.
Анкете у САД уочи изборне године давале су благу предност Доналду Трампу и поред судских процеса, забране кандидовања у Колораду и Мејну. Економска слика САД у комбинацији са “неефикасном политиком на Блиском истоку”, превирања око наставка помоћи Украјини, Бајдену није донела много популарности у години за нама.
Шпијунски балон, ширење Брикса и посета Си Ђинпинга САД
Кинески шпијунски балон стигао је до обала САД где је оборен изнад Јужне Каролине, а САД су Пекингу, због политике према Тајвану и Филипинима, увеле нове санкције. То није смањило гужву у тајванском мореузу и филипинским водама, али је сусрет Си Ђипинга и Џо Бајдена први пут од 2017. године мало одледио односе.
На Самиту у Јужној Африци чланице Брикса договориле су се о проширењу – у чланство су позване Аргентина, Египат, Иран, Етиопија, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија.
НАТО је у 2023. години постао богатији за још једну, 31. чланицу, Финску, која је због рата у Украјини одустала од традиционалне неутралности. За НАТО је аплицирала и Шведска, али је блокира Турска.
Од природних катастрофа које су погодиле свет, најубитачнији је био земљотрес који је погодио југоисток Турске и делове Сирије када је погинуло најмање 56.000 људи, од којих око 6.000 у Сирији.
Седам месеци после, Мароко је доживео најтежи земљотрес у својој историји, погинуло је око 3.000 људи. Готово истовремено, Либију су погодиле незампамћене поплаве које су услед пуцања бране са лица земље збрисале приморски град Дерну.
И не, није било све лоше
Свет је изашао из кризе коју је изазвала пандемија ковида. Светска здраствена организација није званично прогласила крај, али је саопштила да ковид 19 више не представља глобалну ванредну здравствену ситуацију. Кина је откључала границе.
Индија је по броју становника премашила Кину, која је већ више од 100 година била најмногољуднија земља на свету. У Индији живи око 1,43 милијарде становника.
Индија је најуспешнија била и у свемирској трци, њихова сонда “Чандрајан3” стигла је на Месец.
И док Кина стари, људски род се подмлађује. Од ове године у свету у коме живи више од осам милијарди људи, више је младих него старих.
Немогуће је говорити о 2023. години без помињања вештачке интелигенције. Еуфорија, страх и тужбе набоље описују однос према њој, Година је почела тако што је Мајкрософт проширио своје инвестиције и партнерство са OpenAI за 10 милијарди долара, лансиран је моћнији GPT4 модел, а година је завршена тужбом Њујорк Тајмса за крађу ауторских права.
Бум нове технологије, као и различити врући и хладни сукоби широм света, накнадне потресе имаће и у 2024. години.